Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХХ 385

Да би заплашио Турке и да би дао могућности руском посла-

нику да јаче покрене преговоре о српским стварима, кнез Милош је сазвао народну скупштину у Крагујевац. Посланици су 9. септембра, изјавили незадовољство услед тога што хатишери није извршен и тражили су да им се изложи ток дотадашњи преговора. Изасланици скупштине, који су затим ишли бедградском везиру да га питају шта турска влада мисли радити са Србима, изјавили су му да неће плаћати никакве дажбине док одредбе хатишерифа не буду извршене. Милош је претио да ни спахије неће примити десетак!)... Али све то није ништа помогло. Преговоре није могао покренути ни сам пад Варшаве у Руске руке, ни слом пољске револуције. На конференцији од 3. новембра руски посланик је енергично тражио да се српске ствари једанпут сврше. Реис ефендија га је уверавао да се одредбе о продаји турских имања у Србији у велико врше, према наредбама које су издате београдском везиру и да ће Турци из Београда бити исељени, чим влада буде повратила ред у Босни и у Албанији. Осим тога изјавио је готовост да се и питање о одузетим нахијама реши по пријатељском споразуму с Русијом. Руски посланик је изјавио да се то питање мора решити строго по уговорима и по извештајима рускога комесара за границе и додао је да о томе чека упуства од своје владе.2)

Међутим руски посланик је убрзо затим сазнао да турски министри и њему и српским депутатима неверно представљају ствари, да београдски везир не само није добио наредбу за продају турских имања, него да му је Кајмакам паша објаснио да се сви Турци у варошима рачунају у градске гарнизоне и да треба да остану где су. Услед тога он је, 12. јануара 1832. г., упутио Реис ефендији енергичну ноту, којом је тражио да се београдском везиру пошаљу нова упуства о продаји турских имања и о исељавању Турака.з)

Али ни то није ништа вредело.

Потребно је било да руско посланство добије одређена упуства па да преговори буду кренути с мртва тачке на којој су били застали. Таква упуства добио је Бутењев убрзо затим. Граф Неселроде му је препоручио да затражи од турских министара да не преувеличавају жртве које им уговори налажу. Биле под српском управом или не — писао му је он у главном нахије, о којима је реч,остаће и даље под влашћу турске владе и плаћаће данак. То није никакав територијални уступак. Питање је само о дозволи да се становници тих нахија, који су овлашћени да уживају олакшице уговорене за Србију, могу ко-

ј) Кнез Милош Хусејин паши, 9 септембра 1831. Хусејин паша

кнезу Милошу, 15 септембра 1831 и кнез Милош Хусејин паши, 19 септембр 1831. (Исто. 389—391).

2) Бутењев кнезу Милошу, 12 новембра 1831. (Исто. 395). 3) Исти истоме, 22 јануара 1832 г. (Исто. 398).