Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

404 _ ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

сионари били аустриски поданици, да је то поданство било лако добити и да су људи у том поданству налазили више безбедности. Аустрија — објашњавао је он — није имала свога представника у Београду, али је тумач аустриских власти из Земуна редовно долазио у Београд и заузимао се за аустриске поданике

код турских власти. Остављање Турака у Београду учинило би да сва трговина падне у руке ет Оно мало Срба примило ои опет аустриско поданство. Немарношћу Турака број аустриских поданика много би порастао; они би покуповали најбоља имања или би их узели под закуп и постали би господари у Београду. Београд би постао аустриска варош, одакле би Аустрија лако могла сплеткарити по Србији и довести народ до пропасти,

Напослетку доказивао је да Срби и Турци не могу заједно у Београду живети и-да-_би сваки- покушај, учињен у-циљу да их остави у заједници, био завршен или насилним истеривањем Турака у град или исељењем Србау унутрашњост земље.т)

У исто време кнез је упутио кратка писма и графу Орлову и Бутењеву и замолио их је да разлозима које је саопштио депутатима поклоне пажњу коју они заслужују.2)

Али кад су депутати, 2 јула, примили упуства од кнеза, већ је било доцкан да његове разлоге могу употребити. Питање 0 Турцима из Београда заинтересовало је било и самог султана. Он је изјавио готовост да се лично обрати писмом цару Николи и да га замоли да то питање реши у корист Турске. Да варош Београд не би била остављена Турцима без икаквих услова, граф Орлов је узео на себе да о томе извести своју владу и да јој објасни цело питање.3) Тако је Бутењев, још 22 јуна, известио руску владу о жељи султановој и доставио јој повољно мишљење графа Орлова.)

Русима је у том тренутку било стало само до тога да приведу крају преговоре које су водили с Турцима за закључење једног тајног сазвезног уговора, који је у њиховим очима био од огромног значаја за будућност Русије -и с тога су били расположени да задовоље жељу султанову у погледу београдских Турака. Тајје уговор закључен 8 јула у Ункијар-Скелеси. Њиме је цар обећ ] 0 а султан се обавезао да ће све мореузе, који воде у Црно Море, „затворити свима ратним бродовима, осем руских. Тако је Црно Море постало као једно бескрајно војно пристаниште руско из кога је руска флота могла увек изаћи у Средоземно Море, без опасности да неко може до ње доћи у једном тако сигурном (склоништу. Одмах по закључку тога уговора руске трупе које

1) Кнез Милош депутатима, 24 јуна 1833 г. (Исто. 473—5).

2) Исти графу Орлову, 24 јуна 1833. Исти Бутењеву, истога дана. (Исто. 476). |

5) Депутати кнезу Милошу, 10 јула 1833. (Исто. 477).

3) Бутењев графу Неселроде, 22 јула 1833. (Исто.)

Бени