Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХХШ 409

Да би народу могао што свечаније саопштити садржину хатишерифа кнез је био сазвао у Крагујевац скупштину „старерешина и кметова главних“. Она је отворена 13 фебруара 1834 г Како су тога дана по подне стигли и српски" комесари који -су обележили нове границе, заједно са Ћешиф агом, кнез нареди да се чланови скупштине скупе код цркве. Каси увек раније Давидовић је прочитао једну опширну кнежеву посланицу. Њоме је кнез известио чланове скупштине да су хатишерифом утврђени сви односи између Србије и Турске владе и додао је да је дужност и њему и народу да се покажу

достојни _добивених слобода. За тим су објашњене важније · одредбе хатишерифа, изражена захвалност Богу, султану и цару Николи а напослетку „нису остали без возгласа: ,„вечнаја памјат“ ни она браћа Срби, који су од 1804 до 1813 године, ни они који су 1815 и 1833 пали за Отечество, на битвишту, свиколици, ког времена, имена и чина били да били.“ Осем тога говорено је о уређењу министарстава за све струке, о најбољем разрезу данка и спахиских дација на народ, о отплати дугова и препоручено је старешинама да о тим питањима даду своја мишљења и да народ, кад се кући буду вратили, за то припреме, како би кнезу могао дати одређен одговор о великој скупштини, која ће се у пролеће састати. Сутра дан је Народни Суд, у име свих старешина и свега народа, поднео кнезу „благодарствено__ Писмо_„као одговор на његову посланицу. За тим су израђени писмени предлози о питањима која су била покренута кнежевом посланицом и тим је био завршен рад.')

За време скупштине кнез је задржао као свога госта турског комесара, Ћешаф агу, Поред 40.000 гроша, које му је био послао на Дрину, приликом довршења рада на обележавању граница, кнез га је обдарио богатим поклонима и испратио га у Видинг).

Али питање о границама није било још, у ствари, свршено. Комесари су их обележавали кољем у равници а зарезиме на дрвећу у шумама. По отопљењу снега требало је на место коља подићи хумке а шуме прокрчити да се граница обележи Тај посао ишао је већ много теже. Муслимани су, код Сокола пресрели људе одређене за тај посао и почели су им тако претит да су рад морали напустити. После неколико дана муслимани из Прибој 2 1 Руда напали су ноћу на село Мок | Гору, многе су становнике побили, неке одвели у ропствоз) а село || готово уништили. _ Исто су тако напали и на село асвинеј којом је приликом убијено и рањено око 20 Срба. Арнаути су у Крушевачкој Жупи 4) чинили мање нападе и кварили гра-

1) Новине Српске, од 1834. г. бр. 5 и 6. 2) М. Петровић. Исто 1. 303.

3) Кнез Милош Реис ефендији, 19 марта 1834. (М. Гавриловић. Исто. 506).

4) Исти графу Неселроде, 13 марта 1834. (Исто).