Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХХМ ДТЕ

На скоро затим велики везир је јавио кнезу да му је исељење подринских Турака „опроштено,“ с тимда им Срби исплате штету за имања, која ће једна мешовита комисија проценити.!)

Тако је, напослетку, кнез Милош успео да Србију, у главном, ослободи турског становништва и-да-јој осигура границе које је крвљу својих синова до 1812 г. била задобила.

а. песка

Др

Српска држава која је, још у ХУ. веку, пала под ударцима Турака повраћена је у живот после изванредних војничких и дипломатских напора од пуних тридесет година. Она је, истина, остала у зависности од султана, али она једобила своју потпуну унутрашњу управу и свога наследнога кнеза. Иако је правно била само повлашћена покрајина, она је стварно била. много више. Србија је тада имала 2,300 села са 668,582 станов- | ника2); она је располагала с 12,000_обучених "војника, имала је већ, поред знатних уштеда у новцу, своју цркву, финансије судство и полицију и почела је оснивати школе, штампарије и листове, То су били основни услови за њен напредак и ојачање. Она је, у ствари, имала само да сачека своје време па да се ослободи турских посада, које су остале у њеним градовима и да поврати своју потпуну независност и своје некадање границе. а

1) Велики Везир кнезу Милошу, 34 августа 1834 г. (Исто). 2) Оле. Дез Зетђез де Титдаше. Рап5. 1865. стр. 35.