Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

422 = ПРИЛОЗИ

о кнеже! у границама одређеним извештајима комесара наименованих и послатих ради тога на лице места а према топографским плановима који су израђени. Те су нахије: Крајина,

рачунајући ту и Кључ, Црна Река са Гургусовцем, Бања и Сврљиг, Алексинац са Ражњом и Параћином, арена или Алаџе Хисар, један део Старог Влаха, рачунајући део Новог Пазара, познатог под именом Брвеник и Подриње, које се састоји из ДЕ трави а ЈЕР НЕНА АРАТ ПИО пати ТЕ на и биле враћене под српску управу издати су нарочити фермани, упућени управницима Видина и Београда, Хусејину и Веџи паши, с наредбом да комесари, које ћете изабрати, како ти,тако и Хусејин паша, оду на лице места и да добију од чиновника и других управника који се налазе у суседству сваку потребну помоћ да тај посао буде свршен. Шта више, да те нахије буду тачно ограничене, биће сваком комесару предат по један примерак топографске карте, издате горе поменутим везирима.

Мој ранији ферман одредио је на годину дана рок у коме муслимани, који станују по варошима поред градова, осем Београда, могу добро продати своја добра. Али како је овај рок

признат као недовољан, њима је, у циљу измене и одређења тога рока, дато овлашнење да станују у Србији још пет тодина, рачунајући од дана објаве овог фермана. За време од тих пет година они ћезависити од везира тих крајева, и њима ће управљати муслиманске власти које они сами буду изабрали.

Све потребне намирнице, како за муслимане којима је дат рок од пет година, тако и за војнике по гарнизонима који у њима станују за увек, морају набављати Срби и оне ће бити одмах исплаћиване а без икаквог кињења или глобе.

Муслиманске власти–нене—се мешати ни под каквим изговором у послове срба и жжувеће с њима у потпуној слози.

Они муслимани који буду хтели да се селе пре истека рока од пет година морају добити све потребне олакшице за повољну продају својих добара и за превоз њихових породица.

По истеку одређенога рока, муслимани који станују по ва-

рошима морају се селити, а они који су настањени по предграђима, осем предграђа Београда, морају се повући с њиховим породицама у унутрашњост градова или на друго место, тако да се у будуће ни један муслиман не може више настанити у

Србији.

Са своје стране Срби ће морати да откупе по правичној цени земље и имања муслимана пре њи <

Муслимани настањени у предграђима Београда нису само одређени да формирају гарнизон тога града, него они воде шта

више са Србима корисну трговину. Из разлога што су та два народа подједнако поданици мога царства, и да би њихове везе

постале тешње, муслимани ће стан ађима

града Београда и биће под влашћу управника тога града, мога везира Мехмед Веџи паше. Али у циљу одржања јавног мира