Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

~

64 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Осем тога Карађорђе је известио руског посланика у Цариграду да Срби, пошто су им све раније молбе упућене султану остале без одговора, шаљу Петра Ичка „са најумеренијим молбама. Он га је замолио да помогне њиховог посланика саветима и својим утицајем код Турака: После тога Ичко је одмах отпутовао за Цариград.

___Што се тиче старешина устаника, они су морали похитати у одбрану угрожених граница. С јужне стране нису били много узнемиравани. Главни положај на путу из Ниша— Делиград био је добро утврђен. Њим је командовао војвода Петар Добрњац. На западној граници, према Босни, положај устаника био је много тежи. С те стране пашалук је на више миИста био отворен упадима Турака. У пратњи Милана Обреновића и више других команданата Карађорђе је одмах пошао на ту страну, с нешто војске и с два топа.

Први турски одреди почели су стизати још почетком, јуна. Немајући довољно људи за одбрану и знајући да не могу рачунати на брз долазак Карађорђев, тамошње старешине почеле су биле очајавати. Али, босански муслимани нису марили да се туку ван-своје земље. Сазнавши да Срби не сматрају себе за одметнике они су им одмах поручили да ти, ако само она 6 да плаћа данак. Тамошње српске старешине примиле су ту поруку с највећим задовољством и решиле да отпочну преговоре како, би непријатељску војску што дуже задржали од акције. Прота Матеја Ненадовић и Стојан Чупић послати су били у турски логор. Преговори које су повели трајали су чита месец дана и, на крају, нису ни до чега довели. _ Српски делегати једва су успели да се извуку из турских руку. Одмах после тега турска је војска напала на српске положаје. -

У тренутку кад је Карађорђе стигао, већи део турске војске био је већ код Шапца. Међутим, многи су устаници, због жетве, били још код својих кућа. Присуство врховног команданта улило је храброст војницима који су се још налазили на окупу, јер је већина народа сматрала Карађорђа за непобедива. Али, турска је војска била тако велика да ни сви људи из тога краја нису били довољни да јој одоле. Те је људе ваљало сакупити. Ради тога све старешине састале су се на већање. Прота Ненадовић предложио је да се прибегне лукавству: да се свима кнезовима јави да је Карађорђе стигао „с 15 топова и 12.000 војника и да се сви способни људи за војску позову да дођу, ако не желе да их постигне највећа казна, пошто су Карађорђеви људи добили заповест да убију сваког онога који се позиву не одазове и да му запале кућу. Тај је предлог примљен и прота је добио налог да га изврши. Писмо, које је он упутио свима кнезовима.

у М. Гавриловић. Исто. 14. им