Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

72. ЧВРЧАКЬ К МРАВИ. ЧврчакЪ доће у зиинѣ доба къ нравоиЬ, молећіі и да ну узайяе кое зрко жита дасе прерани и да одЪ глади нєпогине. Питаю г а нрави, вдоси лєтосЪ чинїо? свирао самЪ, каже, Свираоси? Аша садЪ играй да те гладЪ проће! Айде теписе съ наши врата! II а р а іг о у у е п г е. АенОстпЪ ѳ смертны грѣхъ, изъ ьѣ се раЙаЮ ынога зла , скудосшЪ убожество и несрећа изъ нв произходи. Сіирдн.човекЪ у лѣности, живошЪ му ѳ исти на шеготу. Лежи доклега ребра не заболу, и едва чека да му дань проће. Жени и човеку р..ужнО з и срамотно безъ посла .стаатн., акосуиколико имући. КогодЪ немисли о добру мора, о злу мис.хити заідо з натура ума человєческа такова, да онь всегда мора у чеяунибудЪ упражняватысе. ЛеїтвацЪ се нїе родїо да живи него да трунй и дагнїе иоіце за живота. Акосе убогЪ роди, просякомЪ мйсли скояч'ашнсе; нишїе обіцесшвУз нитїе св-оиои фамїлїи, нитїе себи на ползу. За такова наши Срблн обичаваю реїш , болѣ да а ыртавЪ не» го ідо з жнвь , каццо му.таки живошЪ ? а Далматики веле, ни заідо ыїе него за калућере, еръ кбдЪ ни просЯкЪ и калућерЪ ед ко знаки. Каде у Аѳикеидк почели одЪ добродѣтели свои стары одусгоавокш и АѢносши предаватисе, ондя з шо било кадЪ|Тымонь, видећи іиакоае безпослене, каже шиЪ да з наумїо у своей Авлїи зидаши; и едно велико г.ранато древо, іцо ыу з на пушу пресећи, дпкле, нскЪ негубе времена, него некЪ иду поизвешапшее ту, за* ШО