Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

198 говоритни. Та ідоегпо? Зарь се вм плаагите одЪ мене? Мећерь я видияЪ да вами иоідЪ ГласЪ нї® дошао ідо се з юче заключило на вселенскоиЂ Сабору свїш жибошиня! Ша? Рече петао, мниоіць ни слова о гпояе незнамо, Хее! ДакАе мени муідулукЪ, одговори Лисица; Миръвсеобцрі Мирь, мећу свомЪ животинїомЪ заключїосе и ушврдїо» ОдЪ садЪ ћеду Вуцй паасти са яганци , ясшребіі сЪ голубови, иЛисице єакокошима, нить сейма ко іца бояти ни плашшпи. Опћшпе дакле, да сви скупа ови радосгпни празяикЪ празнуемо. Он* да и петао, чинєћисе пунь радости, выкне, О сладки вѣсптн весели гласова! ІІпужй врать и ноиздигне главу, као да ыеіцо нзь далека ни ди: ево и наши пааса гди у правь овамо трчє и носе намЪ новине мира! Пааса! викне лисица, пакЪ бѣжи на све чепшрикоге колико нгда може скачући. Стани нцопзїе, викне петао, та миръ з учинѣнь ! Е зарь пси маре за мирь, рече лисица бѣжећц? болѣ се мени за времена уклонити. Н а р а и о у V г н г г. Ево лепа наука како се валя сЪ лукавимЪ влада» ши. СЪ клинцемЬ, іцо но речЪ, клинацЪ истераши. разумань човекЪ кадЪ зна да сЪ чистосердєчнииЪ и поценимЪ людна има дѣло онда з и самЪ ве§лобивь како ягнѣ, и ту муе^ирзка и скаредна снака притворностЪ и ухшцренїе: А кадЪ ггакЪ по> зна да Други о лукавству и превари мысли, онда и ' 0ЫЬ