Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

75 и іт*-* * ■ -' Ур єтоШи упази ловце еа пси; Пустисе преко поля и остави и далеко засѳбоиЪ: но улѣзши у густу Шуму ту мусе заплету'рогови, и тако га сітггну и убью. Бѣдния! издишући рек.ые, колико касно познаеяЪ дасужи ноге одЪ рогова много болѣ биле! Й а р а и о у у є п г е. Коликосе варамо цѣнєћй внѢшну тѣла лепогпу., а душе и срзца красоту, шо есшЪ, разумЪ. и благе вграви за ниіда, пли за мало држеѣи! Ово неразум- | но мнѣніе навластишо женскому з полу іцешно и. погибелко; ибо оне по витой частя у лепоти сву цѣну свою а достоинство полажу. Да сумлоТе неразумна за леношу свою одЪ сами древнѢити времена пропале и до данасЪ страдаю, томесе ніе гполико чудити. Али кадЪ видимомноге премудре И добродѢтелне , да су, безь сваке свое кривице, за саму превелику красоту жаяосни живота конацЪ имале, како Лукрецїя, Виргинія! и Кама галашска, и преяноге друге, ово з права жалосшЪ! Лепоша з безь разума цзетЪ у блату. А кадь ни же-' ’ ни не пристои у самой лепоти сву цѣну’ свою полагаши, ыужескоиЬ полу мора то бигаи са саимЪ сра. яошио. 50. ЗЛЕНЬ