Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

65ЗМІЯ И СЕЛЯНИНЪ. 3шю у вреие зиие полусмрзнуту наће селянинъ, и изъ некаквогЪ старопреданнаго суевѣрія сажали о нїой унесе з у свой доиЪ и положи з подЂ топлу пећь. А кадь се ова разгрїе и размр-» зве, почне по кући нотатисе звиждати и свою едЪ просипати. селянинъ видећи такову погану наравь и неблагодарностЪ, истера з онетЪ на мразь гдисе она смрзне , и сконча сбою едовиіпу Ьудь. Н а р а и о у у е п г е. Достойно возмездіе и награжденіе злоѣудна и неблагодарна човека, кои благодѣяніе сЪ злодѣянїемЪ возмеждава. Злоба, коя мећу найгори варвари гнусна з и мрзска. Акоће се како човекЪ За лакованибудЪ несрећна обсшоятелства са ірїятели завадити и раздвоиши: ншда манѢ иека никада не смеће изь предо одию времена Любови и прїятелства. Света з ’речь наши стари. Спошенисе хлеба и соли! премудро греуи совѣтую иістеі Шъ фі\у]стйоУ, Мрзи, као даћешь опетЪ любити. Нии}а нїе способнїе вражду угасиши и мрзость, колико воспоминаніе прежнѢ любави. Но све з то всуе, кадЪ з сруе одЪ младости изідећено и отровано. 66. ПАУ-