Економист

2

ментано налазимо у неуговорном стању, и од којих за насу првом реду имају значаја суседне државе, као државе са којима увек постоји доста јак промет добара.

У следећем дајемо кратак преглед трговинско-уговорних односа са сваком поједином од горе побројаних група.

ЈЕ

Са наступањем рата 1914. год. престао је важити трговинско-уговорни однос између савезничких држава и наших нових области, — из простог разлога што су ове биле у саставу непријатељских држава, са којима су, услед рата, прекинути сви, па и трговински уговорни односи. Што се тиче наших старих области, оне су све до краја 1915. год. остале формално у уговорним односима са савезничким државама, али су и овде трговачке везе, опет услед рата, биле јако спутане. Од краја 1915. год. пак, и овај уговорни однос био је прекинут, јер су и старе области биле окупиране од непријатеља. Ово је била наша трговинска ситуација по свршетку рата. Наши меродавни фактори — овде мислимо поглавито на политичке факторе — нису се могли помирити с том, „аномалном ситуацијом“. Било је, на име, груба контрадикција имати једновремено политички савез и неуговорне трговинске односе. И у жељи да ту „аномалију“ одклоне, политичари су били од првог дана за то, да се обнове трговински односи са савезничким државама.

Жеља политичара у овоме погледу стајала је у најлепшој хармонији и са интенцијама осталих званичних фактора, као и са интересима свих привредних група: исхрана и 06нова земље, а исто тако и интереси нашег привредног развића једногласно су захтевали обнову трговинских веза са ино-

странством.

Под оваквим ауспицијама Влада је ставила себи у задатак, да одмах обнови трговинско-уговорне односе са савезничким државама; и при извршењу овога задатка њој је изгледао и најбржи и најцелисходнији поступак, да трговинске уговоре, које је Краљевина Србија била закључила пре рата са савезничким државама, уведе понова у живот, и да њихову важност прошири и на целу нову територију.