Економист

18

КУ

пољопривредна газдинства, с друге — занатлије), развитак продуктивних снага је добијао израза пре свега у техничком прогресу (припремом бољих алата) и у рационалнијем утрошку рада (умење и вештина занатлије).

Очевидно је: што се више разноврсних продуката за натурална газдинства производило различитим занатлијама, тим се више та газдинства економски везивала са занатлиским газдинствима, а преко њих и међу собом. С друге стране, опет, занатско газдинство се није могло одржавати без поруџбинара, за које је оно радило. Увећање броја таквих занатлија је, заједно с тим, престављало и увећање броја газдинства која нису могла постојати изолована од других. Развитак продуктивних снага је повео узајамном повезивању оделитих газдинстава, при чему су снага повезивања и број газдинстава повезаних међу собом, расли пропорционално раширавању специјализације појединих газдинстава, Увећавање броја занатских газдинстава упућивало их је, у колико им поруџбинари нису давали довољно посла, да се прихвате, једним делом, и производње за тргове и панађуре, које им је обезбеђивао феудални поседник, јер је и сам отуд извлачио разноврсне непосредне и посредне користи.

Тако су се, у општим линијама, развијали занати и кретали занатлије средњега века.')

Тако је било и у нас.

И зато се она појава, с којим се у неким задругама пре 50 година сусретало, не сме генералисати, нити она узети за слику средњевековних заната и занатлија наших. Та је појава могла временом доћи и као последица једног туђинског режима (који занатлије по селима није третирао као ранији српски феудални режим, нити им пружао понеке олакшице што су их раније имали, нити им обезбеђивао личну и имовну сигурност) и, нарочито, туђинског насељења градова с последицом угушивања извесних селских заната.

У Немањићској Србији су били развијени занати по градовима и трговима и на рудницима. О уређењу тих заната и о феудалној потчињености занатлија по градовима, трговима

) П Масловђ: Теорги развипил народнаго хозлисшва, 124—126.