Економист

земље: каменом, песком и глином. На њима је почивала култура читавих хиљада година; као што и сад једним делом показују утицај на развитак људски. Из Нила је извађен један грнчарски рад, који је лежао у дубини старијој од 13.000 година. Грнчарски је занат могао самостално понићи свуда, гдје је год за његово развиће имало погодног материјала. Посматрајући глинасту земљу, која споро и незнатно пропушта атмосферску воду, давнашњи је човек непосредно могао доћи на мисао да прави глинасте судове, или је тај посао развио из још старијих плетених и дрвених судова. Кад је давнашњи човек видео у мекој земљи отисак својих стопала и разних других предмета, приметио је да су се та удубљења под утицајем сунчеве топлоте осушила, скорела и одвојила се од остале земље, па га је то, сасвим природно, навело на мисао искористити те особине глинасте земље за израду судова.)

Индијанци су први почели израђивати судове из дрвета; Африканци су дошли до савршенства у плешењу судова. HM сад је још у њих већи део судова плетене израде. Они су тако лепи, уз то чврсти и не пропшутају воду. У целој јужној Африци плетеним чинијама се служе чак и за млеко. У давнини је та техника имала, вероватно, знатно већу распрострањеност, јер се јошу Одисеји (1Х, 247) помиње кисело млеко (у нашега преводиоца: сир) у „плетеним котарицама“. У Библији се помиње да је котарица, у којој је Мојсеј пуштен у воду, била излепљена „глином и катраном“. До грнчарства се, по једном мишљењу, дошло тако: што је котарица, олепљена глином, у додиру с ватром изгорела а глина се испекла и остала као чврст суд, задржавајући на себи преплете котарице као првобитни облик шара. Та је случајност, вели се, учинила откриће грнчарства,“) Наши су средњевековни Срби донели грнчарство још

из старе постојбине своје;“) тај је облик материјалне културе био још одавнина познат свима Славенима, те и сад за за-

У В. Битнерђ: Обрабошка кимнеп и земелљ, 10—11. # Липерт: Историја културе. У) Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић: Исшорија српског народа, |, 24.