Економист
22
натлију од тога посла имају заједнички старовремски назив: српски — грнчар, руски — гончар (гркнкчара), бугарски грнчарин, грвнчар, чешки — Љупс а, пољски — сатсагг.) У додиру с византиском и италијанском културом, које су из старине биле чувене с изврснога грнчарства, Срби су у новој постојбини тај посао још више развили и унапредили; у југоисточним крајевима се још није потпуно истро траг негдашњим готово уметничким грнчарским радњама, а у Приморју јетај траг још јаснији, интензивнији. По тим траговима се може судити како је у Немањићској држави грнчарство било не само развијено бројем грнчара и количином грнчарске израде, већ и каквоћом и уметничком обрадом грнчарскога посуђа.
Феудални поседник, који је имао глину на своме поседу. добијао је за њу накнаду од грнчара који су је копали; о томе има и пропис у једној хрисовуљи: М на тон никк кто копа Рлиноу PORHIJEMRB, да сн оузима цракка Скетн Георгиге гркице што 1е за потревоу.“)
Шјавац (шњкекцћ) је општи назив за оне сеоске занатлије средњевековне, који су се бавили шивењем, а делили су се на шавце кожушне или ШкЕЦАН кожоршнк“) (што су шили кожухе), па шавце скорњане или шкецм скортанњ“) (што су шили доколенице) и на шавце свшшне или шквцла скнтин“) (што су шили тканине, између осталог и гони и клашне). Шкеци су, често пута, образовали и читаво село, пасе и сад у именима села томе налазе трагови. Кнез Лазар је Раваници приложио село Шавкче“) које је садањи Гавац близу Параћина. Сад се шакцки кожоушнм зову кожухари (тај се назив отпочео употребљавати још за трајања средњега века); шкецм сентин су кројачи, абаџије и терзије, само се у Дубровнику за немачки дЧег 5ећпешег или латински запог још задржао средњевековни назив: шавац.“)
Зидар (вндкик) је био по селима честа појава у Немањићско доба; он је имао задатак зидати и зидаше не само
5 Ф. Миклошичљ: Словарб шести славлнекихб лзиково.
2) Ст. Новаковић: Законски споменици српских Држава средњег века, 612.
8, 4 5) Исти, 628 и 900.
6) Ф. Миклошић: Мопитепа зегтса. 197.
5 Вук. Стеф. Караџић: Српски рјечник.