Економист

изван дохвата продавача те овиси о констелацији светске пијаце, а он ју може само донекле поправљати усавршивањем прераде сортимената.

Други фактор, о којем овиси подузетнички добитак јесу шрошкови продукције. Ти су у шумској производњи инвестициони и обршни капишал и шумска такса.

Многи су од ових фактора у рукама самог продуцента, а сви су функција новца џ његове цене. Цена новцу попела се до сада на непознату висину. Док се године 1920. добивао новац уз 7% 1921. је већ каматњак 12—149, а 1924. пење се на 24—30',.

Тој скупоћи новца узрок је несташица новца или боље рећи његова мала вредност, јер новца заправо има десет пута више у оптицају, него ли га је било пре рата на истој нашој садашњој територији.

Но и крај овога поскупљења новца и кредита послови су се још одвијали све дотле, док је утрошак на страном пијацу крај ниског течаја динара осигуравао какав такав чисти добитак. Темељи рентабилитеша у шумској индустрији и трговини уздрмани су оним моментом, када је динар нагло корасао. МИ тако видимо, да се чисти добитак нагло смањује с две стране: с једне стране обара га поскупљење продукције услед дизања каматне стопе, а с друге стране пораст динара даје све мањи бруто приход.

Концем године 1922. котира динар у Цириху 5.40, године 1928. 6.50, да се у задњој четврти 1924. подигне на7.0а под конац године на 7.90 те почетком ове године достигне наглим скоком висину од 8.55 и 9,20 шв. фр. Ова несталност онемогућује сваку калкулацију, а висина динара тако умањује бруто приход у страној валути, да је крај таквог стања немогућ: пословање све дотле, док на корист каквог таквог добитка не попусте други фактори продукције. Ту долази у првом реду питање камашне стопе.

Шумска индустрија и трговина по нарави свог посла треба далеко већег капитала од других индустрија. Нарочито велике капитале потребују тако зв. шумска подузећа, којих имадемо највише у Босни и у Хрватској. Код њих је спојена експлоатација шума са шумском трговином и индустријом те уложени капитали оптерећују производњу каматима најмање