Економист

39

ишао и пораст његове унушарње вредности. Тако је скупоћа у години 1924. на пр. на загребачком тржишту за најнужније животне намирнице поскочила попречно за 27" „и то: за месо 17.25%/, за житарице 98,05 „ за млеко 176 jaja 26%, а слично је и са потребним индустријским артиклима. Зато и видимо у задње време непрестане покрете за повишицом плате тако код експлоатације као и код прераде дрвета. Јасно је да продукција не може појефтинити све дотле, док се не смање ове цене, и зато треба обратити главну пажњу на добивање инвестиционог пи обртног капитала уз повољније услове, јер пад цена жив. намирница не да се провести једним декретом.

Но уз споменуте факторе што поскупљују шимску продукцију има још и других, а то су разни изравни II нено равни порези ше разне шаксе 4 присшојбе, у првом реду транспоршни шрошкови, О којима ће бити детаљније говора и кад којих је фактора покушавано обарање, али без успеха.

Под притиском ових прилика разумљив је покрет наше шумске индустрије и трговине, да траже одушка код последњег фактора што долази у обзир код шум. продукције а који по свом износу знатно утиче на висину расхода. То је шумска шакса. У задње време опажало се настојање за обарањем цена сировинама, што је дошло до изражаја код неуспеха одржаваних дражба. Само што и власник шуме, а нарочито јавноправна лица и корпорације, којима је све уздање у продаји шумског етата, не могу да попусте, изговарајући се на исто зло које тишти и шумску индустрију. То су порези, трошкови управе, чување и нега шуме режија, што је све у тесној вези с унутарњом вредности динара и висином каматне стопе.

Након свега, што је до сада изложено, долазимо до закључка, да би се у садашњој кризи могло помоћи нашој шум. трговини и индустрији у више смерова. Та помоћ засеца само деломице у ресор Министарства Шума, а већим делом пада у сферу других ресора. Групирајући помоћну акцију могли би је сврстати у ове групе:

1. Набавка јефтинијег кредита за инвестиционе потребе и за одржање погона и експорта;