Економист

49

Са ових разлога ова одредба налази се, казали смо, у законима свих европских држава; али, и поред те опште примене, она има против себе јаку опозицију, нарочито у Француској. Аргументи које опозиција наводи против ње нису за потцењивање, и стога ћемо их овде укратко изнети.

Опозиција наводи, и то је сасвим тачно, да се овим путем вређа једно од најстаријих и најважнијих права Народног Представништва, на име, његово право да одобрава нове и повећава постојеће порезе, које је право, у свима уставним државама, одузето од извршне и предато законодавној власти.

Што се тиче оног аргумента, који се наводи у прилог ове узурпације власти: као да би увозници изиграли царинско оптерећење, — опозиција, опет са пуно права, наглашује, да овде не може бити говора о неком изигравању царинских терета, јер се царинска тарифа која се налази у стадијуму пројекта, не може сматрати као таква све дотле, док не постане законом. Према томе, увозник који искоришћује онај интервал од поднашења пројекта до његовог озаконења не чини у самој ствари ништа друго, до једну сасвим допуштену употребу од својих законских права.

Сматрали смо за потребно да укажемо на постојање ове опозиције и на њене аргументе, колико да се зна да ово законско овлашћење није акцептирано без протеста.

2. Финансијски закон за 1924/25 годину изменио је, у чл. 218. члан 18. закона о општој царинској тарифи, те законодавно овлашћење, O коме смо мало час говорили, гласи сада овако:

„Влада се овлашћује да може у случају хитне и неодложне потребе, ако су у питању важни државни, привредни и трговински интереси земље, завести, повећати, смањити, пили укинуши увозне царине на поједине предмете но с тим, да решење о томе накнадно поднесе Народној Скупштини на одобрење, ако је Нар. Скупштина на окупу, у року од 15 дана, ако није на окупу, у почетку сазива у року од 15 дана“.

Ако упоредимо ову одредбу са оном из чл. 18 на чије је место она дошла, долазимо до сазнања, да између. њих постоје две осетне разлике, које, по нашем мишљењу, не би дозвољавале, да се чланом 218 замени стари чл. 18.

EKOHOMHCT 4