Економист

52

да израчуна и констатује висину ажије на берзи, и да на основу тога изда растис својим органима, колика се ажија има наплаћивати.

Овако је тумачење горња одредба добила у свима државама, из простог разлога, што би свако друго тумачење престављало грубу повреду уставних права Народног Представништва. Претпоставимо, примера ради, да се реч „одређује“ протумачи у томе смислу, да Министар Финансија може, потпуно независно од берзанског нотирања, одредити висину ажије потпуно по својој вољи.

Какве би последице одавде наступиле» Овако поступајући, Министар Финансија присвојио би себи право, да сам и без парламента и без својих колега — одређује висину царинских стопа одн. мења царинске стопе које је парламент утврдио.

Да ово објаснимо на једном примеру. Ажија на злато према папирном новцу износи данас око 13009), што значи да се на једну врсту робе, која плаћа, примера ради, 10 дин. од 100 кграма има наплатити на име царине 10 дин. у злату или 180 дин. у папирном новцу. Ако би Министар Финансија присвојио себи право да одређује својевољно висину ажије, он би могао „утврдити“ ажију на рецимо 30007, и у горњем примеру наплатити на име царине 300 дин. за 100 кграма — а то значи ни мање ни више до повећање царинске стопе са више од 1009. Обрнут би случај био, кад би Министар Финансија „утврдио“ ажију на рецимо 4009: у овом случају царина би изнела свега 40 дин, т. ј. била би смањена за 3007.

С обзиром на овакве последице, та одредба у свима државама добила је тумачење које смо мало час изнели, само је код нас такво тумачење оспорено, бар у пракси, и признато право Министру Финансија, да независно од берзанског нотирања, одређује висину ажије по свом нахођењу.

Интересантно је нагласити, да је чланом 174. фин. закона за 19209] годину било прописано: да се висина ажије одн. курс папирног динара има одређивати према курсу долара на београдској и загребачкој берзи. Ова је одредба дошла, као што је лако разумети, због тога, што се златом није трговало