Економист

дран. Такав рачун, међутим, није тачан. Према трговинској статистици, извоз се кретао овако: -

1921. 1922. 1923.

55 (у процентима) A

Аустрија 35,9 23 28,9

Италија 29:41 98,1 28,7

Чехословачка 4,1 8,1 7,8

· Швајцарска 6,9 7,6 6,4 Грчка 5,2 4,7 540

Мађарска 152 5,2 4,8

Француска ПР 5,9 Ло

Немачка 16,1 8,4 4,2

Енглеска 0,7 19 2

Ако узмемо само последњу (1923.) годину у обзир, онда је у централну Европу — Аустрија, Чехословачка, Швајцарска, Мађарска и Немачка — отишло 52,1%, нашег извоза, дакле више од половине. Г. Васковић не познаје добро прилике нашег извоза кад мисли, да би извоз у Италију ишао морем. Најглавнији артикли које купује Италија (дрво и стока) иду

железницом, јер се највише извозе из Хрватске и Словеније

које имају и сада везу са Јадраном, али је у овом циљу не употребљавају. Из његовог рачуна, међутим, отпада Италија, која учествује у нашем извозу са 28,7". Главни купци наши су из северне Италије, а њима је много погоднија железничка веза. Морем се иде само у средњу и јужну Италију, а то је незнатан део.

(Слаби су изгледи, да би један део нашег извоза у Белгију, Холандију, Француску и Енглеску ишао преко Јадрана, Г. Васковић заборавља, да је главни центар производње цереалија у Војводини и Србији. Ове две покрајине служе се воденим путем, било до Пасаве, било Доњим Дунавом за Галаи—Браилу и даље морским бродовима у Европу. Наша тарифна политика није водила о томе рачуна, а можда је и боље, јер би вагонн били још јаче ангажовани.

Г. Васковић је указао на пример Ријеке пре рата, када су диференцијалне тарифе олакшавале транспорт робе до мора

Г. др. В. И. Бајкић остаје при своме мишљењу, изнетом укратко у 12 бр. „Економиста“ и исправља нека тврђења г. Васковића која долазе од погрешног разумевања самог смисла његова говора од прошле седнице.

Затим је г. Станаревић укратко исправио извесне нетачности, које је изнео г. Васковић: питање диференцијалних тарифа и дестинације нашег извоза, о чему се напред говори.

Инж. г. Милојко Требињац сматра, да је г. Васковић велики оптимиста. Треба имати у виду, да су скоро све наше