Економист

106

Најобичније и најчешће употребљено средство за стварање скривених резерви састоји се у томе, да се поједини објекти друштвене имовине уносе у биланс са знатно мањом вредношћу, — и та смањена вредност преставља скривену резерву.

Узмимо, примера ради, да једно акц. друштво има у својини 1000 комада акција Народне Банке, и да их води у својим књигама по номиналној у место по курсној вредности. У том случају имовина друштвена по тој позицији износила би 500.000 у место 4.000.000, — што значи скривену резерву у 3.500.000. динара.

Сличан је пример кад акц. друштво врши отписе више но што је то потребно; и у том случају књиже се поједини објекти друштвене имовине по мањој вредности но што је у ствари имају. Отписи могу бити код непокретности, као и код потраживања.

Тако на пр. може се код зграда отписати 30—50", У место уобичајеног отписа 2—65"/; или може се отписати једно потраживање, потпуно или делимично, које иначе није сумњиво; итд.

Сваки отпис преставља, као што се и на први поглед види, смањење друштвене имовине у билансу према њеној стварној вредности, и та разлика између укњижене и стварне вредности преставља скривене резерве.

Постоји ли и каква разлика између изказаних и скривених резерви»

Изгледало би, онако на први поглед, да ту не може бити никакве разлике: и једне и друге резерве престављају, у крајњој линији, повећање друштвеног капитала, што значи повећање средстава за рад с једне, а гарантија за друштвене повериоце с друге стране. При свем том извесне разлике постоје, и ми ћемо их овде укратко наговестити.

Прва је разлика у надлежности органа који је конпетентан да одреди, колика ће се сума дотирати резервом фонзу

Код исказаних резерви за дотирање је надлежан збор акционара: управни одбор, подносећи збору акционара годишње рачуне, чини му предлог о подели чисте добити; али је збор акционара једини надлежан, да донесе одлуку по том предлогу, т. ј. да га прими, одбаци, измени и т. д.