Економист

111

Разуме се само по себи, да величина резервног фонда може повољно утицати на курсну вредност акције само за случај постојања исказаних, и као таквих публици познатих. резерви; скривене резерве, које су непознате публици (као у осталом и свима акционарима сем управног и надзорног одбора) не могу повећавати продајну цену акција, јер их публика и не узима у обрачун при утврђивању интерне вред-

ности дотичне акције.

Ако би човек приступио пажљивијем посматрању наших конкретних прилика, могао би наћи доста примера који се приближују горе оцртаној слици. Многа акционарска друштва стварају велике резервне фондове, у жељи да помоћу њих повећају друштвени капитал. Ова политика, с обзиром на велику новчану кризу, натерала је многе акционаре „да уновче своје акције“, — продавајући их, наравно, испод њихове стварне вредности. Ова врло брзо констатована појава, у место да одврати акционарска друштва од те, по финансијски слабије акционаре, штетне политике, утицала је да се таква политика енергичније спроводи: — јер су је оних неколико финансијски јаких акционара употребили као средство, да по јевтину цену дођу у посед свих акција, и да, на тај начин, инкасирају само у своју корист сву дивиденду, која се сада одузима од свих акционара.

Пошто смо, надамо се, на несумњив начин утврдили, да образовање резервних фондова преко потребне границе може бити врло штетно за велики број акционара, остало би нам још да испитамо, да ли постоји право и могућност за такве акционаре, да отклоне или бар да смање штету која одавде проистиче» Испитивање се односи, у првом реду, на постојеће законске прописе; а у другом реду на законске прописе којима би, у том циљу, требало попунити наше законодавство.

Закон о акц. друштвима врло је непотпун у овом погледу, и што је најгоре, он садржи разне одредбе, које би, буквално примењене, често дошле у колизију и једна другој анулирале сваки ефекат.

Члан 80. закона говори о образовању резервног фонда као једног извора за покриће евентуалних штета; али закон