Економист
115.
али акционар који би био том одлуком оштећен, има права захтевати, с позивом на мало час изложен принцип из грађ. законика, да буде обештећен.
Остављамо правницима, као позванијим, да се позабаве тумачењем горе цитираних законских одредаба; у место тога. проговорићемо још неколико речи у прилог потребе, да се, с обзиром на појаве које су већ констатоване и обећавају да буду све чешће, — донесу одговарајуће измене и допуне у закону о акционарским друштвима, те да се отклони свака могућност за спорна тумачења.
Полазну тачку за законске измене и допуне даје нам чл. 80. закона о акц. друштвима.
У поменутом члану закона каже се: да резервни фонд има да служи за покриће евеншуалних штета, и ако се овде исказан принцип прецизира и ограничи, питање ће бити добрим делом решено. Законске допуне састојале би се у следећем: (1) прописати да се може стварати резервни фонд само за покриће штета, т. ј. забранити стварање резервних фондова са неким другим циљем (допуна дивиденде; повећање капитала ит. д); (2) прописати (наредити) да се у друштвеним правилима, а с обзиром на циљ иод сваког појединог акц. друштва, максимира висина резервног фонда, — тако да кад он достигне ту висину, свако даље дотирање има да престане.
Уз ове измене и допуне требало би још унети мале измене и у чл. 7!. закона, који говори о прављењу биланса.
Сада постојеће законске одредбе имају у виду само друштвене повериоце, и томе следствено иду искључиво на то, да спрече израду нетачног биланса само у једном правцу, на име: биланс не сме показати боље стање но што је оноу ствари. Сада би се та одредба имала допунити узимајући у обзир и интересе акционара, па би се наредило, да биланс не сме показати ни горе сшање но што је стварно, — на тај начин спречило би се стварење скривених резерви.
На завршетку једну кратку напомену.
Питање које смо третирали има, као што сеи на први поглед опажа два дела. У једном делу имада се утврди: да политика стварања великих резервних фондова може имати
за последицу материјално оштећење појединих акционара;