Економист

170

и сеоски радници. Ствара се један нарочити облик удруживања, земљораднички синдикат. (Он нас занима зато што представља неке сличности са варошким синдикатима, послодавачким и радничким, и који се трансформише у смислу оне врсте привредног удружења које ће изгледа, бити тип економске организације произвођача.

Док су остале слободне сељачке организације чисто просветног и само донекле привредног карактера, и док се те организације шире како међу чисто сеоским становништвом, тако и међу мешовитом становништвом, па чак и у вароши, сељачки синдикаши имају сталешки, скоро професионални карактер. Они обично скупљају земљораднике исте имовне мопи, обично, или велике сопственике, или мале сопственике, или пак само сељачке раднике. Према томе они имају скоро сасвим одређен сталешки карактер. У томе личе много на професионалне организације у вароши, на радничке, послодавачке или трговичке синдикате.

Земљораднички синдикати појавили су се прво у Француској. Француска земљорадња носи печат синдикализма више него ма која друга. До Револуције, нису тамо постојала никаква удружења на селу, док су у вароши постојали еснафи. Еснафи су значили такав притисак, таква стега за привредни живот, толико су ометали развој привредне енергије, толико су спутавали приватну иницијативу, да се одмах у почетку Револуције осетила потреба да се ти ланци скину.

Већ прве године после Револуције укинути су еснафи, законом од 17. марта 1791. године. Један од најважнијих закона у историји привреде уопште, нарочито у историји социалног законодавства у Француској, јесте закон који носи назив „Го: Сћарећег“. Он укида све професионалне организације и забрањује да се удружују људи који имају исту професију, ради одбране своје професије или ради организирања професионалног рада: другим речима забрањује, да се занатлије, сељаци или радници удружују у намери да се договарају о организацији свога посла или да бране своје професионалне интересе.

Како нам данас звуче чудновато те речи, да се људима забрањује право које је данас елементарно у појму слободе: не могу се скупити више од 20 људи ради договора о про-