Економист

196

Новчана реформа и садашња политика стабилизације круне у Чехословачкој,

од Петра Ј. Рудченка — Успомени доктора Рашина. —

Чехословачка Држава, при свом поновном стварању 26. октобра 1918. године, после триста година ропства, била је приморана да у првим својим годинама савлађује многе финансијске и административне тешкоће. Између свих, новчани проблем је заузео прво место. Треба имати у виду, да је страшни пад куповне моћи аустриске круне, због пуштања папирног новца у течај од Аустро-Угарске Банке, по познатом опису првог Министра Финансија у Чехословачкој, Д-р Рашина, уништио све кредитне послове и натерао становништво да од купо-продаје за новац пређе у просту размену робе између села и вароши, а новац сачува — нагомилава (тезаурира) — и не пушта у обрт. Такво стање неодложно је тражило од нове владе, да предузме пре свега хитне мере, те да учини крај папирној инфлацији, — и пошто друге државе — наследнице, постале после распада двојне монархије, нису хтеле на то пристати, да за Чехословачку приме на себе бригу за стварање и одбрану националне монете и подизање у земљи једног емисионог института као и за набавку златне подлоге ново створеној Чехословачкој круни.

Доиста стање Аустро-Угарске Банке, када се упореди са њеним билансом у очи рата, било је на крају октобра 1918. год., а нарочито на крају 1918. г. страховито.

Општа циркулација — рачунајући овде новчанице, банчине обвезнице по текућим рачунима и државне каса-бонове, на подлози којих је Аустро-Угарска Банка морала емитирати

своје новчанице — сачињавала је 1914. у јулу 2.421.1 мил. круна, а са златним (око 300 мил. кр) и сребрним (око 200 мил. кр.) новцем — 2.921,1 мил. кр. или 55,1 круна на ! ста-

новника. У очи васпостављања Чехословачке Државе 26. октобра 1918. г., новчани оптицај се повисио на 30.679,6 мил. кр. и на крају исте године на 35.588.6 мил., а општа циркулација са текућим рачунима и каса боновима — достигла је 36.457,8 мил. одн. 50.140,1 мил. или на једпог становника