Економист

201

дакле пад куповне моћи круне и у исто време пад њене курсне вредности, што је изазвало, као што ћемо видети даље општи поремећај и нестабилност економских односа. Тада, у 1922, г. су биле предузете енергичне мере за најјачу штедњу у државном и приватном животу, и кредити код Банковског Уреда знатно снижени у дефлационом циљу: есконт од скоро 2.000 мил. на 541 мил. и позајмице на залогу од 1.715 мил. на 1.500 мил. Зато је повишена у ово време и есконтна стопа, тако је у другој половини 1922. есконтна стопа повећана на 6.5%/,, а у децембру и Ha 7", a стопа по позајмицама на залогу — на 7,5%, и 8'/о

Ова рестриктивна политика продужила се и даље — у 1923. и 1924. г. Тако на крају 1923. г. есконт меница износио је свега 667. мил. а 30/1Х.1924. г. 800 мил. и тек на крају 1924 године есконт је порастао на 1.818 мил. Позајмице пак, на залогу хартија се снижавају још јаче — на 952 у ПОД ИТ и 625 мил. на крају 1924. год. Сачуване су и исте високе стопе, нарочито за позајмице на залогу: од 28. маја 19247. есконтна стопа 69/,. а за позајмице —8'/, и 8.5%/,.

Са друге пак стране Банковни Уред уништава постепено новчанице, које добива као отплату порезе на имање и ратне добитке, као што ћемо видети даље. У резултату ове дефладионе политике новчанични оптицај се снизио од 12.180 мил. на крају 1921. г. на 10.064 мил. на крају 1922. г., на 9.599 мил. на крају 1923. године и на 8.810 мил. на крају 1924. г. тако да је циркулација постала мања са 2.502 мил. него што дозвољава емисиони закон.

На супрот снижавању новчаничне циркулације, мешална подлога нове Банковне Установе стално се повишава. Први корак за набавку металне подлоге је био свршен упоредо са маркирањем новчаница. Истог дана 25. фебруара 1919. г. био је издат закон о закључењу унутрашњег зајма у злашним џ сребрним монетама а и у новчаницама страних банака, са роком исплате од 4 године. Ове монете и новчанице биле су примљене код штедионица; са тачним уписом у књижнце свега примљеног. Признанице за примљено златои сребро и страно потраживање могле су такође служити за отплату порезе, према курсној вредности. Овај зајам је донео Држави 58,522.122

ЕКОНОМИСТ 14