Економист

203

«рају 1924 г. метална подлога је достигла 1.050,5 мил. по "берзанском курсу или 159,7 мил. у златним крунама, што је — према смањеној циркулацији — износило већ 11.97%, по билансу или 1.77" , по обичном рачуну.

Дакле стварна метална подлога чешке круне је доста незнатна још и сада, на крају 1924. године, а у 1919. години је била потпуно ништавна. Међутим први Министар Финан«сије Чехословачке, г. Рашин, тежио је брзој поправци валуте и васпостављању слободне размене за злато. Због тога је закон од 10. априла 1919. г. опуномоћио Министра Финансија да може закључити у Сједињеним Државама Америке златни зајам у износу од 100 мил. долара или око пола милиарде златних круна (493,5 мил.) Али овај зајам није био закључен пошто спољне прилике нису биле тада повољне: због одуговлачења мировних преговора и бољшевичке опасности од Русије свуда је владала нервоза и осећање опште несигурности. У таквим неприликама и санирање чешке валуте путем набавке јаке металне подлоге било је одложено за доцније.

Услед немогућности брзе набавке златне металне подлоге, санирању валутних односа морала је допринети дефлацидна полишика и у првом реду — смањивање количине новчаница. емитираних без банковног покрића. У ову сврху имао је служити порез на целокупно имање и ратне добитке. Још упоредо са законом о маркирању новчаница од 25 фебруара 1919. и даље на основу закона од 20 марта 1919. године Министар Финансија био је опуномоћен да на дан 1. марта 19]9. год. изврши попис свих новчаних капитала. и обвезница ратних зајмова, које су биле жигосане у циљу спречавања навале ових папира из других делова пређашње Монархије. Затим био је изведен попис приватних дугова, право на осигурање, хипотекарних дугова, робе, капитала и друге покретне својине, рачунајући ту и злато и сребро и сва непокретна имања. Ови радови су били завршени на крају августа 1919. г. Уједно «су били проучени статистички податци ових пописа и 8. априла 1920. г. био је издат закон о ванредном прогресивном порезу на имање и ратне добитке.

Према члану 1. закона, добит од ових пореза има за

циљ да створи у првом раду базу за монетарну реформу и

да ликвидира дугове од монетарне реформе, те и дуг по при14 %