Економист

211

и то-је био један од главних узрока таквог наглог повишавања курса чехословачке валуте у овој години.

Што се тиче смањене вредности извоза и увоза од 1922.. год. надаље оно је проузроковано поглавито. повишавањем“ курса круне и тиме изазваним спуштањем · унутрашњих цена и цена извезене и увезене робе. У килограмима, трговина у. 1999. г. мало се разликовала од оне у 1921, и по извозу и по увозу, а у 1923. г. и за 11 месеци 1924. год. забележено“ је пак и повишавање количине извезене и увезене робе.

Ипак овај преглед трговине показује, да биланс између извоза и увоза представља од 1923. г. знатно смањивање суфицита, нарочито пак у 1924. г. због огромног пораста увоза! најглавнијих — цереалија, памука н вуне. — Тако се суфицит смањио — од 5.390 мил, у 1922. г. на 2.384. мил. У 1923., Tr. а за прву половину 1924. г. на 568.4 мил. (За првих 11 месеци 1994. г. — на 869,4 мил., међутим, 33 прву полугодину у 1922. износио је 3.017 мил. а у 1923 1.540 дин.) Ма да овај пораст увоза сировине, као памука и вуне, значи повишавање делатности за прераду ових продуката, ипак за две последње године треба видети несумњиву тежњу ка опадању трговинских суфицита. а са тим и погоршаване билансе плаћања. Последњи — на жалост — није још утврђен. али неку представу о њему можемо имати, ако узмемо у обзир, да је Чехословачка имала на крају 1923. год. 35.610,2 мил. државног дуга, у томе спољашњи дуг је износио 8.619.2 мил. по просечном курсу круне за ту годину, а годишња отплата само ових државних дугова је изискивала у 1924. години око 2.000 мил. круна (1.935 мил. по буџету за 1924. г.), од чега је за отплате по државном спољном дугу морало бити потрошено. више од пола милиарде круна. Али Чехословачка има и приватне стране зајмове, следствено и отплате. У вези са билансом плаћања стоји и крешање страних капитала из земље и у земљу. Нема сумње, да су на повољне курсеве круне од половине 1929. г. имали утицај и спољни зајмови Републике, а такође пласирање у Чехословачкој, у току 1922, знатних сума од стране становника Немачке, Аустрије, Угарске и Пољске, због доста јаког положаја чешке круне и, у исто време, врло рђавог стања валуте у овим земљама. Али са друге стране — за ове стране капитале треба вршити исплате у следећим годинама.