Економист

216

на крају октобра 1924. г.). Такође биле су реформиране штедионце и мале банке у Словачкој и Подкарпатској Русији. Порасли су улози и код кооперативних установа.

Даље, установљавање система концесионирања за акционарска друштва и одвајање од Беча и Будим-Пеште многих акционарских друштава која су пред рат имала своја седишта у престовицама Астрије и Угарске, повишавање њихових капитала и оснивање нових акционарских предузећа, к томе и повећање капитала и оснивање нових приватних банака, — све са. нарочитом дозволом владе, која строго брине о развитку само озбиљних предузећа — све је то много допринело побољшавању кредитних односа у земљи и олакшало изналажење неопходних обртних капитала за индустрију, пољопривреду и трговину.

За 5 година, од 1919. до 1923. год. укупна сума улога и текућих рачуна показана у билансима свих кредитних установа порасла је од 13.510,9 мил. кр. на 31.782.4 мил., т. ј. са 2,35 пута. Такође знатно су се повисили у 1923. г. Шекући рамуни и код Банковног Уреда (1. октобра 1923. на 2.167 мил. кр.); али су се на крају исте 1923. године иу 1924. поново снизили — на 438 мил. 30-1Х-1924. год.) — 525 мил. 15. децембра и 1.164. мил. — на крају 1924. год.

Што се тиче акционарских друштава осим кредитних завода, то је по закону 1920. г. 149 друштава, са капиталом од 1.274. мил кр., пренело своја седишта у Чехословачку и повећало своје капитале са 668,6 Мил. кр. У истој години (1920) било је основано још 444 нових друштава са капиталом од 672.5 мил. У следећим годинама овај пораст акционарских друштва и.њихових капитала се продужио, тако да је на крају 1923. г. у Чехословачкој већ било 1.193 друштава (осим кредитних) са капиталом од 5.823.8 мил. кр, а за 10 месеци 1923. године емитирано је нових акционарских капитала за 332. мил.

Најзад, Поштански Чековски Уред и три рачунске коморе (у Прагу, Брну и Братислави) врло су развили своје операције по клиринговању рачуна између банака, а такође и међу приватнима, што је знатно смањило потребу у ефективном новцу.

Тако су задовољене у Чехословачкој потребе у прометним средствима за плаћање. И услед тога како је већ то на-