Економист

218

циркулација се такође смањила, али врло мало: од 21.764 мил. (са државним новцем) у 1921. г. на 20.475 мил. у децембру 1924. г., т. ј. свега за 5,88%,. На дан 1 априла 1924. г. у циркулацији је било свега 19.528 мил, — од овог времена циркулација је поновно порасла, и курс лире је остао скоро исти; 22,8%, — 22,8%) од предратне вредности, али на 1 становника — услед пораста броја стаповника — припадало је у злату у 1921. г. 127,9 златн. фр. а у децембру 1924. г. — 115,1 златн. фр. Финансијске политике.

Дакле, упоређена са другим земљама Чехословачка је најсрећније провела своју дефлационистичку новчану политику и достигла је највеће резултате, истина — не. без великих тешкоћа за становништво. Али да упознамо све праве узроке ових последица, треба још да се зауставимо на чешким финансијским приликама, на име — на њеној буџетској политици и на остварењу зајмова, унутрашњих и спољашњих.

Нема сумње, да финансијско стање државе има највише утицај на вредност њеног новца, и обрнуто, вредност новцањегова курсна вредност према страним валутама и куповна моћ према домаћој роби — одређују потребу у државним средствима, повећавајући или смањујући државне расходе и приходе.

На други дан по своме васпостављењу, после распада Аустро-Угарске монархије и ратног хаоса, Чехословачка Република имала је безброј државних потреба. Требало је одмах образовати централну државну управу и парламент, осигурати безбедност Државе и за то створити националну војску и разне административне установе и надлештва, задовољавајући интересе јаких националних мањина, и уређујући саобраћајна средства. Треба још имати у виду, да је врло неповољни услов за нову Државу — огромна дужина њених вештачких сувоземних граница, које Чехословачка Република мора чувати и бранити: око 3.000 килом, или округло-2 километра на 100 кв. километ. површине, дакле шест пута више, него у Француској. Овакав положај натерује Чехословачку, да носи велике издатке за одбрану земље и приморана је да ствара јаке савезе против многобројних историјских непријатеља. Све је то изазивало огромне државне расходе и разнолике инвестиционе трошкове и приморало државу да знатно повећа и реформира пређашњи Аустријски (за Чешку, Моравску и Шлеску) и Угарски (за Словачку и Подкарпатску Русију) порески систем а удари путем државног задруживања. |