Економист

358

(Овако стање несумњиво шкоди привреди и то много више него сама деоба великих поседа. Да је сељак аграрац имао веру у сталност поседа и да му је дата законска сигурност у поседовању, привредна штета, проузрокована самом деобом била би много мања. Да је закупни рок одмах продужен на 10 или 20 година, и једна и друга страна смирила би се и аграрне прилике би се сталожиле и усталиле.

За стабилизацију аграрних односа потребно је сад донети што пре Закон о експропијацији великих поседа, управо Закон о преласку у својину закупљених површина великих поседа и њиме предати сељацима земљу у својину.

То је први и најважнији посао, који чека и Народну Скупштину и Владу.

Али, готово исто тако је важно да се садашња бирократска аграрна реформа ликвидира и упути другим правцем.

Наша држава троши на Министарство за Аграрну Реформу преко 100 милиона динара. Истина, закупнине великих поседника, оштете, привремене ренте и томе сличне обвезе износе преко 40 милиона. А цео остатак расхода троши се зато, што се аграрна реформа води бирократски.

Тај начин рада — чини се, — треба да се продужи. Према предлогу Закона о експропијацији великих поседа и колонизацији, поднесеном од г. Крсте Милетића 1922. и 1923. год. аграрна бирократија остаје и даље. Шта више, експропијације треба да се изврше по овом закону, као да оне стварно нису већ извршене т. зв. одвајањем површина великих поседа у сврхе аграрне реформе, при чему су сопстве ници, велики поседници, имали право жалбе против одлука Аграрних "Уреда, као првостепене власти на Аграрну Дирекцију, те против одлука Аграрних Дирекција на Министарство, па евентуално на Државни Савет. Али тај законски предлог тако је стилизован као да досадашња радња власти не вреди него се изнова почиње, јер нигде прелазним наређењима нису признате досадашње експропијације и додељивање земље.

Поновни поступак био би још од веће штете, него до“ садашње променљиве методе аграрних власти. Поновни експропијациони поступак и поновно додељивање штетило би привреду а не би створило жељено устаљење аграрних прилика.