Економист

364

кругљивањем парцела, и продајом истих, Аграрна Банка би била од користи за привреду у Јужним крајевима.

Да ли да Аграрна Банка буде државна, полудржавна или приватна установа»

Аграрна Банка треба да располаже са великим капиталом, ликвидним, каквог код нас слабо има. А ако би га тражили, вероватно да би га нашли али код странаца, а стран капитал не би могао вршити, као што интереси наше државе захтевају, ове задатке, особито национализацију аграрну. Зато, због оскудице домаћег капитала и због несагласности учешћа страног капитала са циљевима Аграрне Банке, јасно је да она не може бити установа приватна него државна или полудржавна.

Ако бибила полудржавна значи, да би требало допустити учешће нашем капиталу — бар до извесне мере; али у овом каои у ранијем случају постоји опасност да сесамо великопоседнички капитал ангажује што не би било од користи за циљеве, које хоће Агр. Банка да спроводи. -

Зато сматрам, да је најбоље, и циљевима најсходније, да Аграрна Банка буде аутономна државна установа, у чијој управи могу учествовати донекле и заинтересоване стране.

Како да се финансира овако велика установаг Да ли захтева великих жртава од државе» Мислим, да ако би се усвојили моји предлози, да они не престављају велике жртве, него да би оснивањем Аграрне Банке држави се само уштедило.

Годишње троши наша држава само на апарат Министарства за Аграрну Реформу око 50 милиона.

За Аграрну Банку — мислим, — да би држава требала да стави на расположење нешто више од половине ове суме, а то је 30 милиона једном за свагда. Ито би престављао почетни основни капитал Аграрне Банке. Али овај би се могао повећати, што би Агр. Банка добила законско овлаштење да наплати 2"/, за издате обвезнице за откуп аграрних земаља од великих поседника. Том специалном таксом повећао би се капитал Аграрне Банке и то ако би се откуп вршио према предлогу г. Крсте Милетића (откупна сума износи око 1.600 мил.) са 32 милиона, динараа ако би се усвојио мој предлог (откупна сума око 4800 милиона), са 96- милиона динара. Те би капитал износио 72 односно 126 милиона динара.

Но, Агр. Банка би располагала са годишњим приходима, који потичу од разлике у наплаћеном интересу од сељака и