Економист

366 2

давање, амортизацију, ануитетску службу обвезница за откуп аграрних земаља вршила би Аграрна Банка, која би као законом овлашћена државна установа, пружала јемство и држави и јавности, да ће се откуп вршити у оном интересу, у чијем је и започета аграрна реформа;

9. тиме би држава била поштеђена да повећа своје дугове са 2000 до 5000 милиона динара и да без потребе преузима јемство за откуп аграрних земаља; сама хипотека и интабулација на додељене површине довољно су јемство за исплату дужних отплата великим поседницима;

| 3. држава би уштедела годишње око 50 милиона динара јер чим би се аграрни закон и закон о Аграрној Банци донео, и на основу тих одредаба израдили елаборати за пренос досад закупљених површина у својину и чим би се ови ставили на расположењу Аграрној Банци, Аграрни Уреди, Дирекције, па и само Министарство може се укинути а колонизационо одељење прикључити Министарству Пољопривреде;

4. држава би нашла једном установу, на коју би могла пренети своје право првокупа максимума и преко Аграрне Банке могла би да контролише прелазак ових земљишта у националне руке а да тиме уједно јача мали и средњи сељачки сталеж;

5. држава би добила установу, која би откупљивала и преузимала земљишта исељеника у Јужним крајевима и водила активну привредну и националну политику за освајањем земље у овим крајевима. 5

6. оснивањем Аграрне Банке и усвајањем мога предлога о регулисању откупа и оштете великопоседничке, држава би осигурала себи приход око 3600 милиона динара, који би у годишњим ратама био прикупљен од Аграрне Банке и стављен држави на расположење, те ако би откупни рок трајао 10 година, држава би имала осигуран годишњи приход до 360 милиона динара.