Економист
374
Rashode i prihode monopolske daje пат sledeća ![абиса-
1.110
Rashodi Prihodi Saldo
1. Uprava i Monopol duvana 899 m. d. 1.620 _ т.а. = 195 _ т. а 2. Monopol soli - 88.5— > 300 = 17 2 280 3. Monopol petroleuma 32 5 130 PO. 98 Е 4. Monopol taks. maraka ПОН 2905 _„ = Sid 5. 3 žižica POPU 8 169 s — 145 = (бен cigar papira OJO 100 на 78.5 1 Е заћаппа (5 0.5 OBE - рони
|
|
EO а 2889
Ja mislim, da su matelijalni rashodi za monopol, i io za kupovanje robe, za ufrošak, za prenos i t.d čisto operacioni, koji se u budučnosti nadoknađuju i to, kako smo se uverili, skoro duplo.
Drugo je pitanje: u koliko je to zadovoliavajuće i u koliko ie rentabilno za državu da vrši te operacije frgovačke prirode. Ali to leži van granica budžeta, i sačinjava zadatak organa državne kontrole. Nama je pak važno da utvrdimo, da mi ovde imamo nov oblik materijalnih rashoda — operacione rashode.
Slične su prirode i materijalni rashodi Ministarstva Saobraćaja: ovde se takođe ti rashodi pokrivaju i u konačnom:' rezultatu donose državi pozilivni saldo. Upoređujući pak zasebne rashode sa prihodima te ustanove mi ćemo dobiti:
Rashodi Ptihodi Saldo 1. Direkcija Rečnog Saobraćaja 39 т.а. 15 65 == 1175 т. 4: 2. Uprava Autom. Saobraćaja 12.66__, 210 — 10.55 3. Državna Železnica 1596:66 „ - 2.359:65 == _ 633 4. Eksploatac. Šuma Кора 10.69 == 046, 5. Radionica u Nišu 59 = 40.35. — 9.65 6. Direkcija Pomorsk. Saobrać. О Сан 0.9 — 8.8
Kako vidimo, pozitivno saldo daju samo državne železnice i Direkcija rečnog Saobraćaja. Eksploatacila šuma daje ništavan prihod. 1 naposletku ostala preduzeća su deficitna. Zašto su baš ona deficitna, to opet ne ulazi u zadatak ovog članka; пи зато beležimo fakta.
Treba primetiti, da i pozitivno saldo državnih železnica me ide potpuno na raspoloženie državi, pošto Ministarstvo ima i druge rashode na račun tog istog saldo, i to:za izdržavanje Ministarstva: 4.45 mil. dinara: za troškove Direkcije za građenje novih željeznica. 106.5 mil. dinara. Ali i to nije sve, pošto sasvim nije uzeta u odzir isplata interesa i amortizacija onih dugova i kapitala, koji su uloženi za građenje železnica.