Економист

378

specijalan budžet Srbije za (Оавек „Drš. Privreda“ u sumi 9.169.215: din. U isto vreme rashod za Klasnu Lutriju računa se u Minislarsrvu Polioprivrede, ali već u opštem predračunu i to u sumi: 90.465,695. din. redovnih i 830.000 din. vanrednih. U mesto čiste dobiti, na taj način je dobiveno negativno saldo, ma i po raznim predračunima, ali iz iednog državnog džepa?

Uopšte tai prihod od operacija Drž. Klasne Lutrije veoma ie problematičan: predamnom su naprimer cilre Ua prometa za za 1923. i 1924. god.

Za 1923. god. bilo je svega prodato 950.000 celih srećaka i stavljeno je Gospodinu Ministru Poljopr:vrede na raspoloženie 4.581,432%/, dinara. Prema planu lutrije za 1924. god. trebalo je da se izda na „zgoditaka“ — 51 300.000 dinara. Cena cele srećke ie bila određena 80 dinara, i računajući u okrugloj cihi, po primeru prošle godine, broj sviju prodatih srećaka na 1 mil. komada. dobićemo godišnji obrt Klasne Luiriie od 80 mil. dinara. Ako se pak čista dobit, kako stoji u budžetu Ministarstva Poljoprivrede, od Klasne Lutrije računa 9.160,215 dinara, oada dobijamo razliku — od 20830,785. din-ra (80.000.000) — (50 300 C00 — 9 169,215). Sigurno, ta razlika, ti 20.830,785 dinara i rečima „dvadeset miliona osam stotina hiljada sedam stotina osamdeset pet dinara“ otići će na organizacijske rashode Klasne Lutrije.

Sada se postavlja pjtanje: da li je u opšte rentabilna ta državna operacila? Uzeti od stanovništva 80 miliona, sa tim da im se izda u obliku zgodifaka 50 miliona i od zadržanih 30 miliona da se preda državnoj blagajni 9· miliona, a 21 milion potrošiti za organizaciju lutrije, — sumnjam да to odgovara principima. pravilnog poreskog sistema, kao i pravilnog državnog kredita.

Ista sudbina snalazi i operacije Drž. Hipotekarne Banke: od' prihodnih po prošlom budžetu, — sa 5 mil. prihoda i 2.2 mil. dinara rashoda, one su se pretvorile u delicitne, sačuvavši 5.8 milion dinara, ali povećavši rashod do 6.28 mil. dinara. Uzrok takvog skoka rashoda nije poznat; ali ja mislim, da |e nemoguće, taj deficit pre baciti, makar u neznatnoj sumi koja ne dostiže !/, mil., na račun Državne blagajne, pošto operacije te kreditne See nove, moraju запе зеђе да isplaćuju prema osnovnom principu svakog bankarskop kredita. U protivnom slučaju to neće bili kreditna ustanova, već dobrotvorna.