Економист

393

Као што смо већ раније рекли ми неможемо очекивати неку нарочиту непосредну рентабилност културе шећерне репе. Није она ни у Чехословачкој тако особита, па свакако ће такав случај бити и код других земаља јаког експорта шећера и производње репе. Али ми можемо с правом очекивати приближност у рентабилитету у упоређењу са другим културама, кад већ тржиште не дозвољава другачије решење. Ми морамо овде да скренемо пажњу још на једну околност. У питању су баш сами прорачуни при извођењу закључака из упоредних калкулација. Цене пшенице су се само у овој сезони (августмарт) кретале од око 300 па до близу 500 дин., кукурузу од 80 па до преко 200, тако да ових дана стоји опет око 180. Шта је сад овде права цена за калкулацијуг Ми можемо узети средњу цену, али је питање је ли то баш права. И та средња цена бе бити свакако испод 200 за кукуруз. Дакле обиље у продукцији има необориво дејство на висину цене у вези са потраживањем. И ако би, претпоставимо, произвођачи репе избацили из свог плодореда репу због њене цене и проширили за толико културу кукуруза или пшенице, то би толико

Септембар 1924. год. 10. вагона Октобар 5 ij 97 = Децембар 3 š 175 а Јануар ПОрО НА По НИ Фебруар 3 5 223 5

укупно 676 вагона, у укупној вредности од 89:4 милиона динара. Ово износи око бар У приближног могућег експорта према раније изнетим цифрама. Из ових бројева види се, да експорт нагло расте. Био он организован или не, он је ту, те према томе многе раније изнете наше поставке или гледишта о понеким стварима овим се самим демантују у многоме. Али ако узмемо у разматрање чињеницу, да је шећер код нас у почетку кампање био толико пао, да тај пад није могао имати оправдања на нашем тржишту, па ма колика била продукција, мора се доћи до уверења или фабрике нису имале потребног текућег новца па су ту потребу журиле да задовоље, или нису имале довољио простора за смештај. Ово друго може најмање важити, Али ако је овако ниска цена у првој периоди кампање била последица недовољности новца, ми би смо могли потражити и исти разлог у овако нагло увећаном експорту, који може трајати само дотле докле и потреба за текућим новцем. Те према томе и експорт може добити други изглед. Ми мислимо овако. Ми желимо да увек строжије мислимо, и гледамо у понеке ствари строго, пре то, него ли да се разочаравамо, Ми молимо да нам се за ово не замери. Ми највише волимо да нас прилике и стварност будућа демантују.