Економист

403

pitanje — a pri objektivnom razmafranju istoga odgovor ne može biti dvojben — da li je ispravnije tražiti zaštitu onoga broja radništva zaposlenog u svim našim rudnicima, ili pak onaj desetostruki broj radništva industrijskih preduzeća, koji bi posledicama uvedenja zaštilne carine na kameni ugalj sigurno pogodjen bio i to pogodjen bio dvostruko: i kao radnik i kao konsument.

Iznašajući ovim sva ona argumenta, koja govore proliv иуеdenja začine саппе ma inostrani kameni ugalj, to ću na istom mestu ujedno izraziti svoje mišljenje glede mrkoga uglja i lignita. Mrki se ugalj, budući da ga n našoj državi dosta ima, svakako mora oteretiti uvoznom carinom Te je stoga takovo obterećenje nesumnjivo opravdamo a jedmo je opravdama apsolutna zabrana uvoza lignita, kojega na pretek ı sami posjedujemo. Takovomi carinom i takovom zabranom цједпо је ргшХепа рофрцпа сагапcija, da će se uvažati samo prvoklasni kameni ugalj i da se neće Тетени па5 i onako preopterećemi vozni park uvozom slabog i nepotrebnog nam uglja iz inostranstva.

Na temelju svih ovih izvoda, držim, da bi u predležećem pitanju valjalo pokročiti srednjim putem, putem koji bi mogao zadovoljiti obe stranke, naime ı posjednike ugljenokopa i industriju i koji bi put doveo i udovoljenju državnih interesa. Ovaj srednji put bi bio:

1. Uvoz lignita potpuno zabraniti, budući da ga u našoj državi dosta ima.

2. Uvesti zaštitnu carinu na mrki ugalj, budući da OMJ takodjer u dovoljnim količinama posedujemo.

8. Metalurgični ı industrijski koks ne obteretiti nikakovom ·carinom, ako je kao takav deklariran, jer ga u državi u opće nemamo. |

4. Na koks za grejanje uvesti sasvim skromnu uvoznu carinu.

5. Kameni ugalj visoke Rkalorične vrednosti oprostiti od

svake carine.

Cedomir Plavšić. sekr, Trg. Komore. Osijek.

279