Економист

ПАСИВА

417

31-II-30-1!V -= или —

e CC :

Главница Дин. 50,000.000 у кованом злату

од ове уплаћено . . Резервни фонд . . Новчанице у течају .

РАЗНЕ ОБАВЕЗЕ: по жиро-рачунима по разним рачунима

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Народна Енциклопедија Српско-Хрватско-Словеначка проф. Ст. Станојевића, свеска 1. Издавач Библиографски Завод Д. Д. у Загребу.

Изашла је у врло лепој опреми прва |

свеска овога монументалнога дела, које, ђеној површини нису праћени упоређе-

нам пружа не само лепу манифестацију нашег уједињења, него и једну културну и научну тековину. За жаљење је, да кратки али увек поучни, прецизни чланци нису праћени потребним картама односно илустрацијама — и ако разумемо финансијске и техничке разлоге оваквог поступка.

И ако налазимо, да су привредна и економска питања третирана у нешто мањем обиму, него историјска и биографије, читаће се са интересом низ чланака, на пример, о аграрној реформи, о административном праву, о алкохолизму, о антимонским, арсенским, асфалтним и бакарним рудницима, о архивама, о аутомобилском саобраћају и др.

У чланку „Албанија“ после лелог историјског прегледа, посвећено је даEKOHOMHCT Е 26,1 277 | --1,6

== 5,8 6,9 | __-|-0,4

= __|- 5 504 | |- 56710.) 76,0 281,7 | _ 3061 | - 244 261,0 | _ 2860 | -25,0

нашњој Албанији само 13 редака; није наведен ни приближан број становника (BHmeTH Statesman's Yeaz-Dook) нити главни земаљски производи. У чланку „Аграрна статистика“ податци о обра-

њем са прератним стањем; податци о сточарству односе се на 1920. год., и ако су још у Трговинском Календару за 1924. годину објављени од г. Милсрада П. Зечевића лодатци о бројном стању грла у 1923. години (има у штампи и као посебна брошур:: „Наша пољопривреда“); упоредни податци о бројном стању грла у 1914, години нису наведени одвојено по покрајинама тако да се добија непотпуна слика о насталим променама, које су битно различите на пр. у Сев. Србији и у Хрватској. „Алкохолној индустрији посвећено је само 11 редака, из којих се не види ни подела наших пецара по покрајинама, нити од чега се највише правио шти= ритус. У чланцима о појединим „банкама“ податке о стању важнијих ра-