Економист

439

Да би се што више избегли и умањили губитци од испирања и дробљења сена треба, чим се откос довољно (провене, скупити тако закисло сено у растресите камаре или метути га на пирамиде и томе слично, да се што брже осуши а што пре здене.

Често пута скупљање у мале камаре и растурање ових ради досушивања бива по неколико пута. При оваквом раду много од најнежнијих делова отпадне и отиде у штету. Али год два зла боље је мање. Ако за време сушења у откосу хоће да наступи ружно време, у изгледу је киша, треба по"луосушен или још недосушен откос скупити у мале растресите камаре, па кад престане киша и земља се довољно просуши растурити га, да се досуши. Осушен откос никада не треба пуштати да закисне. Наврат-нанос, ако предстоји киша или је у изгледу, треба га прикупити у камаре. Ако (ове камаре покисну, зденути их у пластове тек пошто се добро просуше.

Ако се још довољно неисушено или закисло и неису-

шено сено дене у веће камаре, хоће да угреје, убуђа па чак

и упали.

Младо сено и.отава имају и кад се добро на ливади осуше и као суви здену још прилично влаге, Зато је потребно, да се изноје у камарама. При овом знојењу бивају и нека врења. Сено се слеже y камари па било на ливади или да је са ливаде по кошењу као суво снето у сењак. Пре HO што се добро не изноји и слегне, не треба га давати стоци, хоће да шкоди. |

Да би се спречило сувишно сасушивање и ломљење у камари у сењаку, али и закислом Сену дала већа издржљивост; и да би се по природи лошијим сенима дао бољи укус или да би се спречило загревање недовољно досушеног нешто влажног сена, како ливадског тако и детелинског и 'еспарзете, употребљава се обично сточна со. При дељењу у сењаку или другом одређеном месту треба додати 1— 2076 сточне соли. Ово се изводи на тај начин, што се при де"вењу слој по слој посоли и добро угази.

На крају да додамо, да се код сочнијих биљака, као што су детелине, луцерка и др. откоси суше на пирамидама и томе подобно и на тај начин избегава свако превртање и гу-

30"

јр