Економист

450

Jeltine i sigurne komunikacije, nacionalna i neodvisna sredstva za.prevoz, i tačno poznavanje ovdašnjih pijaca su uslovi koji će našem izvozu u Bliski Orijent osigurati jedno zavidno mesto.

| Р. 6.

Наша слободна зона у Солуну.

Техничко уређење зоне.

Конвенцијом од 10. маја 1993. наша је држава добила право на искључиву употребу једног дела солунског пристаништа. Пошто је изменом ратификација конвенција ступила на снагу, наша влада може то право одмах употребити, у колико оно не тангира саму експлоатацију наше лучке зоне, која је од раније уступљена солунском кејском Друштву. Али могућност употребе тога права не значи у исто време и могућност употребе самог пристаништа. Јер, наша пристанишна зона не представља једну целину за себе, која би могла независно фонкционисати: она је само саставни део солунске луке, и целокупни утијаж којим она располаже даје се, за «сада, искористити само као допуна главног пристанишног дела. Све важније комуникационе везе, колосеци, скретнице, окретнице, гравитирају ка лучком центру место да буду упућене у правцу железничке станице, а међусобна веза појединих делова саме зоне једва је осигурана једним јединим колосеком. У осталом, све и да су потребне саобраћајне везе 'обезбеђене, постојећи утијаж био би и сувише тескобан за промет коме је наша слободна зона намењена. Потребно је, дакле, доградити постојеће магацине, градити нове, поставити колосеке за везу, за истовар и за гарирање вагона. Читав један низ радова треба извести да би се наша зона оспособила за фонкционисање: питање техничког уређења њеног ставља се, према томе, на дневни ред.

Питање техничког уређења наше слободне зоне у Солуну «стоји у тесној вези са уговором који наша влада има да за-