Економист

424 5 =

stavio na dnevni red; i kao što se i na prvi pogled može хараziti, razlog je takve prirode, da će ovo pilanje јо5 dugo i dugobiti predmet diskusije i prezovaranja, jer je, o moramo naglasiti, vrlo teško upravo nemoguće naći jedno rešenje, koje bi bilo u stanju da ofkloni onu koliziju između političkog rešenja i ekonomskih postulata. -

S obzirom na značaj ovoga detalja, u kome leži težište ce--

loga pitanja, neka nam je dozvoljeno, да зе па пјети тајо Opširnije zadržimo. : - Pre rata i Trst i Rijeka ubrajani su,i to sa puno razloga, u. velika morska pristaništa; u 1912 godini ukupan saobraćaj (izVoZuvoz) preko trstanskog pristaništa iznosio je oko 30 miliona met. centi, a ukupan saobraćaj preko Rijeke nešto manje od 20 mil. met. centi('). | -

Trgovačka sfera (hinterland) trstanskog pristaništa nalazila se u poligonu, koji je bio obeležen sledećim linijama: Trst Beč—I Prag— Nirnberg-—Minhen—Bazel—Trst. Drugim rečima trgovačka. sfera irstanskog pristaništa obuhvatala je: današnju Slovenačku, celu oblast. Austrijske Republike, gotovu celu Čeho-Slovačku, Južnu. Nemačku (Bavarsku) i jugoistočni deo Švajcarske.

Trgovaćka slera riječkop pristaništa bila je nešto manja; ona je obuhvatala: Hrvatsku sa Slavonijom, severmi deo Bosne, jedan deo Banata i Mađarsku.

Ali, i to je jedna važna činjenica koju treba naglasiti, oba dva pristaništa imala su mogo Jači značaj hao uvozna, a тпово slabiji značaj hao izvozna pristaništa. Ovo tvrđenje može se Uučiniti za Trst bez ikakve rezerve i ograničenja: u 1912 god. preko Trsta je uveženo 21.441, a izveženo svega 9.980 mil. met. centi. Što se Rijeke tiče, potrebno je, u OVOm pogledu, učiniti jednu malu rezervu odn. dati jedno kratko objašnjenje. Za dugo vreme, upravV sve do 1905. godine, Rijeka je bila jača Као гг0огпо, а slabija Pao uvozno pristaništfe. Posle 1905. god. izvoz preko Rijeke počeo je opadati, dok je uvoz IZ godine u godinu napredovao. Pred počelak rata cifra uvoza bilansirala je sa cilrom izvoza, IZ izraženi fendenciju rastenja hod prve (uvoza) a opadanja Код атиге“ (izvoza).

Ova disharmonija izmedu uvoza i izvoza daje se lako objasniti privrednom strukturom onil oblasti, koje su se nalazile iu

i) Trst je zauzimao 9. a Rijeka 11. mesto među evropskim pristaništima._