Економист

460

поусапосг prometa bez gotovine, 1. j. putem virmana (zaduženja i oduženja po tekućim račumima), putem upotlrebljavanja čekova, menica, bankovnih doznaka, akreditiva, bonova i prenosa poltraživanja po knjigama. Kod toga dođe u obzir i organizacija obračunskih ustanova, koje između novčanih zavoda posreduju dnevno izravnanje plaćanja u gotovom i u hartijama od vredmosti. Već ovaj krug rada je toliko zamašam, da bi i radi njega samoga Centrala Novčanih Zavoda imala pravo postojanja. Pošto ta Cenirala prima od strane svojih članova uloge na tekući raćun i dava kredite po njima, svaki će njen član držati kod пје зуој tekući račun, putem Којео зи ти olvorene poslovnice svih uučlanjenih novčanih zavoda za uplate u korist njegovu i njegovrh klijenata, kao i za isplate na teret istih. Da bi novčani zavod mogao zadovoljiti svoju klijentelu, potrebno je sada, da podržava poslovne veze u svima važnijim centrima naše države, čak i u inozemstVu; kod svih tih svojih veza on mora ili držati dovoljna potraživanja na računu, ili se mora pobrinuti za dovoljan kredit. Ako postoji Centrala Novčanih Zavoda, dovojlno je za svaki učlanjeni novčani zavod, da podržava polraživanje ili kredit samo kod nje, a da putem tog svog računa može vIŠil SvOj novčami promet preko svih novčanih zavoda, što su kod nje učlanjeni. Na isti način može svaki član iskoristiti i inostrane veze te Centrale za svoj promet sa celim inostranstvom. Isti tekući račun može ти služiti u slučaju organizacije obračunskih stanova — i Za podmirenje svog dnevnog salda iz obračuna o prometu sa svima novčanim zavodima u mestu, a organizacijom centralne obračunovaonice mogla bi se izravnati čak dnevna salda iz čitavog novčanog prometa i državi. :

Centrala Novčanih Zavoda kod nas mogla bi zaatao rastereliti državnu upravu i novčane tržište time, što bi usposobila sve novčane zavode, koji su kod nje učlanjeni, za primanje državnih prihoda i isplaćivanje državnih rashođa. Ona se naime može poslužiti svima svojim članovima za vršenje svog novćanog prometa, pak bi se stoga mogli i porezi i ostali državni prihodi uplaćivati za njen račun, a u korist odnosnog državnog nadleštva kod svih učlanjenih novčanih zavoda i njhovih filiala. Pošto mora Centrala da odgovara za isnose uplaćene za njen гасип kod učlanjenih novčanih zavoda, lo bi bila država njenom garancijom potpuno obezbedena za svaku uplatu izvršenu sa ma koje strane u