Економист

496

Банци. Да би пак од домена што више добила, може их продати и странцима! Даље тражи, да прирези за 1926. и 1927. г. буду повећани са 1009; да се у буџет за прве две године уноси по

9'/, милијарде; и да Држава направи спољни зајам у висини до 25,000.000 |

фунти стерлинга, а по потреби и већи. (Све то има се употребити на одужење дуга Народној Банци и на исплату унутрашњих дугова

Г. Марковић предлаже и штедњу у буџету, што је за решење валутног питања оправдано; али, док он то предлаже на једној страни, дотле на другој страни тражи, да се у буџет уноси по 91/. милијарде и да се ради тога прирези повећају са 100%. Тражити то данас, кад је буџет достигао 12 милијарди динара и кад сам Министар Финансија изјављује, да се достигао врхунац и да се даље не може ићи са повећањем дација, већ се мора прибећи штедњи: — не верујемо, да на то може пристати „валутни политичар перфектни уметник“. Уз то још, крај толиких државних дугова правити зајам на страни од 25 милијуна фунти стерлинга, што износи око 6 милијарде данашњих динара! Колико би се годишње морало уносити у буџет на име ануитета. Може се одговорити, да ће се смањити ануитет унутрашњег зајма. Да, али би анунтет предложеног страног зајма био знатно већи, а сам зајам за Државу тежи. Није ли боље отплаћивати унутрашњи зајам поступно, динаром какав је да је, него ли задуживати се на страни, па доцније куповати стране девизе и реметити оно што се хоће да изведе — решење валутног питања»

Ми не верујемо да ће се наћи који валутни политичар, који ће пристати на то, да се, државни буџет још више оптерећује, да се грађани још више дацијама притискују, да се странцима уступе државни домени и разна др-

жавна индустријска предузећа — да се све још више пригуши, да би, у главном

"поратни акционари могли рећи: „Пифре

које су стављене на моје акције и важиле у поратним динарима, сада важе у злату“.

Нарочито пак, неће моћи пристати на то, да дифлација и скок динара буду нагли. То би.изазвало један нов поремећај, у коме би се једни користили

|на штету других. Мора се ићи посту-

пно, јер ни данашње стање није постало нагло, већ је наступало поступно.

Износећи фазе кроз које је наш динар пролазио, ми смо нагласили, да већ оне саме одређују пут, којим треба ићи приликом решавања валутног питања. Мора се поћи у назад; мора се из садање фазе једноставног динара прећи у фазу двоструког динара: садањег динара и динара који ће гласити у злату, а упоредо са тим и поступном повлачењу садањег динара путем 01плате државног дуга Народној Банци

Налазимо, дакле, да су у праву они, који су предлегали решење валутног питања путем девалвације и дефлације.

Г. Марковић предлаже, да се сви садањи рачуни ликвидирају по курсу, који је динар имао према швајцарском франку оног дана кад је која обавеза постала. Ако смо принуђени, да сеу нашим међународним односима придржавамо курса, који наш динар има према швајцарском франку, зашто бисмо били дужни да чинимо тону нашим унутрашњим приликама»

Један део данашњих динара треба заменити динаром, који би. гласио у злату, разуме се, у колико то допушта подлога Народне Банке; а други део оставити, да се помоћу њега ликвидидирају поратни рачуни. Тај други део садањих динара, који би био знатно већи, имао би се повлачити без пренагљености и без осетног оптерећивања државног буџета.