Економист

498

У додатку су, сем правилника који се односе на унутарње послове Коморе одштампани такође: нацрт закона 0 Привредном Совету, нацрт закона о принудној нагоди и нацрт винарског закона, како су од стране Коморе поднети надлежним Министарствима.

(Сваки привредник може да црпи у Извештају информације о актуелним

питањима наше привреде. Ma. B.

Милан Гласер, Социјално Осигурање. Загреб. 1925. 83 стр.

Књига г. М. Г. попуњава несумњиву

празнину у нашој стручној литератури. Имамо сада, после уједињења, из области социјалног осигурања само једну старију расправу, докторску тезу TI. (Стефановића, која је штампана 1922. године на француском језику, а која се у главноме бави законским тумачењем Уредбе о уређењу осигурања радника од 27. јуна 1921. године. · Доцнији Закон од 14. маја 1922. г. у многоме се разликује од Уредбе. Сем тога је необично важно, да се поред тумачења законских прописа да такође и кратак преглед стварног стања осигурања у свима деловима наше Краљевине и то: 1) до уједињења, 2) од уједињена до доношења Закона, којим је раније законодавство изједначено и a најзад после доношења поменутога Закона. Многи материјали и податци о социјалном осигурању могу се пронаћи само у архивама разних надлештава и установа, јер нису никад ни штампани, нити објављивани. У колико пак има штампаних извештаја, готово је немогуће набавити их, јер су и многе од дотичних установа сада ликвидиране. Писац скоро 20 година ради на пољу социјалног осигурања у нашим крајевима, те је стога нарочито позван да те податке прикупи. На стр. 26—988 његове књиге

налазимо одиста исцрпан приказ радничког осигурања, који је снабдевен довољним статистичким податцима, таблицама и графичким представлањем пословања бивше Земаљске Благајне за Хрватску и Славонију. Требало је још само, да се на сличан начин среде податци за Војводину, за Словеначку, за Далмацију, за Босну и Херцеговину (пошто у Србији обезбеђење радника по Закону о Радњама све до доношења поменуте Уредбе није било проведено). После кратког приказа сада важећег Закона од 14. маја 1922. г. (стр. 98-66) налазимо на крају подробне податке 0 проведеном осигурању по поменутом Закону. Просечни број осигураних чланова износио је 1928. године — 499.164. On тога на Хрватску отпада 145.561 (према 15.940 у 1893. години, 59.117 У 1908. г.: 41 725 у 1917. години и 121.266 у 1921. години). Пропис приноса изнео је 156 мил. дин. за осигурање за случај болести, 47 мил. дин за случај несреће и 8 мил. дин. за Берзе Рада, а укупно 212 мил. ДИН. За време 1909. до 1929: г. управни трошкови у окруже“ ним уредима Хрватске су чинили 15.879, сада за целу државу износе 18.9/0 Графички је представљен однос осигураних радника према становништву појединих покрајина, расподела осигураника према заради, као MH узајамни однос разних врста исплаћених потпора. "Књига пружа према томе не само прецизан преглед дотичног законодавства, него и најновију информацију 9 стању радничког осигурања у нашој земљи. У кратком уводу, где су изнети основи модерног социјалног осигурања у Немачкој и др. страним земљама, енглески О14 аве репзроп5 Ас! погрешно је увршћен у „осигурање“. Он се ос нива на истим основима, као и Закон Новог Зеланда (стр. 20, по чијем је узору и пракси рађен, а као резултат покрета, који је 1879. цокренут од Са-