Економист

a, ZE, 17

514

ı

порез надомештао и те облике пореза на приход, или тако, да се ова одбитна позиција додуше остави, али ипак износ, који јој одговара, опорезује једним делом пореске стопе, која иначе долази до примене према чл. 96 и сл. пројекта, да се на тај начин и за тај део нето прихода предузећа пружи регрес за порез на доходак. Оно прво решење било би једноставније и на први поглед логичније, али се тиме, док пореска стопа код пореза на здраде (30 %/,) одговара највишој стопи члана 96 и док је пореска стопа код земљарине“) (20/) такођер размерно висока, не би можда получио повољнији него пре неповољнији финансијски ефект. Друго пак решење, у колико се тиче нето прихода земљарине, било би умесно прихватити само под претпоставком, да је пореска стопа код земљарине ефективна, т. ј. да катастрални чисти приход одговара приближно фактичном чистом приходу; иначе јер се само катастрални чисти приход (а не фактични) сме одбити (чл. 94 тач. 3), доводи оно овде до неприличних консеквенција. Il. На поједине чланове пројекта стављам ове примедбе и предлоге.

Опште одредбе.

Чл. 1.

У савезу с оним, што сам рекао већ у опћем делу о нарави пореза предузећа, обвезаних на јавно полагање рачуна, и систематској подели материје, предлажем, да се тај члан

преиначи тако, да гласи: У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца установљују се непосредни порези ових облика: 1. Порези на приход, и то: | а) порез на земљиште; 6) порез на зграде; в) порез на ренте;

#) Што се тиче земљарине, ваља овде уважити, да се по 11. 94 тач. 3 односни нето приход може одбити од добитка максимално оном сумом, која служи подлогом за разрез пореза по односном пореском облику, дакле овде“ сумом катастралног чистог прихода; то уважити је важно за случај, да ката-

стрални чисти приход знатно заостаје за фактичним.