Економист

596

na pijace države destinatera samo u partijama, — dakle prvobitna uverenja o poreklu izdana u zemlji provenience postala su 1z put netpotrebjliva.

S druge strane potrebno je naglasiti, da su, sve do 1860. godine, uverenja o poreklu imala daleko veću praktičnu primenu no danas. Do 1860. godine, preovlađivao je, u trgovinskoj politici evropskih država, tip diferencijalnih trgovinskih ugovora, 1. j. ugovorni lip, pri kome je jedna i ista roba plaćala posve nejednake carine prema provenienciji: — svaka pošiljka robe Morala je dakle, biti praćena uverenjem о poreklu, da ne bi platila najviše carine. -

U foku vremena obe gore izložene činjenice izmenile su sč u pravcu, koji je učinio nepotrebnim odn. oslabio značaj izdavanja uverenja u pretovarenim pristaništima.

Pre svega onaj monopol posredovanja, koju su ranije. uživala ta privilegisana pristaništa, postepeno je razbijen. U mesto da kupuju roba kod posrednika u pretovarnim pristaništima, i da plaćaju veću ili manju komisiomu nagradu za to, sve su države počele povlačiti „direktno“ robu iz zemlje provencije, i to preko svojih vlastitih, a ne preko tuđih pristaništa, — i pri tom direktnom povlačenju robe uverenja O poreklu, izdana u zemlji provenincije, upotrebljiva su i Čime izliščnim svaka druga uverenja.

S druge strane tip diterencijalnih trgovinskih ugovora napušta se, posle 1860 godina, ı na njegovo mesto dolazi tip ugovora sa najvećim povlašćenjem, pri kome se carinsko opterećenje za OVU robu iz ugovornih država izjednačuje, — a pri takvom izjednačenju carina praktična upotreba uverenja O poreklu bivala je sve manja i manja. |

Blagodareći ovim propisima u jednom i drugom pravcu pitanje o izdavanju uverenja za robu tudeg porekla izgubilo je vrlo mnogo od svoga značaja. Za države koje vrše direktnu гагmenu dobara sa inostranstvom — a ovome шога svaka država težiti — pitanje je samim lim skinuto. sa dnevnog reda, — lako da ono.danas može imati praktičnog značaja samo za one slučajeve, kad jedna država ieži da održi drugu državu u izvesnomi odnosu ekonomske zavisnosti, prisvajajući za sve ulogu posrednika između nje i trećih država:

Posle rata mi smo imali takvatri slučaja: Austrija je pokrenula pitanje, da bečka irgovačka Komora izdaje uverenja o poreklu