Економист

547

imati na umu, tim pre što se golovo uvek gubi iz vida kada je reč o intlaciji.,

Iz naše iormule jasno je da inilacija postoji kada je opticaj veći nego što su polrebe, a деПасја Када stu potrebe veće nego opticaj, mezavisno od foga da li se opficaj povećao ili potrebe smanjile, ili pak potrebe povećale ili opficaj smanjio. Glavno je da je poremećena ravnoteža između opticaja i potreba za novcem.

Međutim proces inflacije nije tako prost kao što se to može zaključiti po kvantitativnoj teoriji. Nesumnjivo je da vrednost novci opada kada ga ima više i obratno; apsurdno je uopšte negirati tu činjenicu. Ali proporcionalnost koju postavlja ta teorija ne slaže se sa pojavama koje nastupaju pri povećanju opticaja.

Kada se opticaj povećava onda vrednost njegova opada više nego srazmermo njegovom povećanju. Može se desiti čak da se veštačkim načinom privremeno vrednost novca povećava čak i onda kada oplicaj raste. To se dešava na taj način što se bacanjem na tržište izvesne količine strane zdrave valute podiže i ojačava _psihološbi momenat (vera, poverenje), koji u privremenim varijeciJama ima presudan uticaj.

Pominje se i brzina cirkulacije kao činjenica koja utiče na vrednost novca. Ali u istini šta je brzina cirkulacije? Nije li to u stvari samo ograničenje slučajeva gde se novac može upotrebiti i prema tome smanjenje pofreba za novcem? Ako vrednost novcu stalno pada refko će ko svoje ušteđevine čuvati u novcu, svako će gledati da ga šf/o рге 151 12 ruku; brzina cirkulacije se povećava a jedno veliko polje primene novca gubi se; potrebe za novcem su se u sivari smanjile. I u koliko vrednost novcu više i brže pada u toliko će biti sve manje slučajeva u kojima će se pribegavati upotrebi novca, dok se najzad ne ograniči samo na svakodnevna kupovanja namirnica. Ono što je činilo novac novcem (njegova osobna merila vrednosti i sredsiva za razmenu) izgubilo se, jer kako će se ceniti jedno ekonomsko dobro merilom koje Često ni posle nekoliko časova nije ista mera, a ona mora biti stalna i nepromenljiva.

Otada u tim slučajevima spontana upotreba surogata (zamenika) nacionalnog novca. Upotrebljava se bilo koja strana valuta, bilo nemonetizirani dragi metali, bilo uopšte ma koje ekonomsko dobro, koje ima stalnu vrednost, ali u svakom slučaju volumen transakcija neminovno pada na minimum.” Taj sponfanifef upo-