Економист

549

се једап део орнсаја, једпа сећушпа, Бе и гиката Države, a samo O čelvriine u rukama pojedinaca. Jedna čeivrtina vredi prema robi 25.000.000.—; prema tome n rukama pojedinaca ostaće samo vrednost od 75.000.000.—. Na taj način država je došla do 25.000.000.— kao da je prikupila porez u tom iznosu. Čak će ona nova milijarda vredeti u početku i nešto više od 25.000.000, dogod ne udu u oplicaj sve novo izdate novčanice i ne oseti se povećanje opticaja, što će izazvali odgovarajući pad vrednosti novca. Država je u stvari podigla jedan porez koji je srazmeran imovini u novci građana, a najčešće i njihovom imovnom stanju uopšte. U istini taj način porezovanja nije tako nepravedan kako па prvi pogled izgleda. e

Ne treba ipak uveličavati korist države od štampanja novča- · nica, jer usled pada vrednosti novca pada i ukupna vrednost svih prikupljenih poreza, koji su momi/nalno samo ostali isti a u stvari su se smanjili srazmerno padu novca. Čak i kad bi se pokušalo menjati mor/nalni iznos poreza (odnosno povećati ih), ne bi se stiglo na vreme, jer je zakonodavni aparat nesravnjeno sporiji od brzine štampanja novčanica a i zato što uvek mora da protekne izvesno vreme od objave zakona do njegove primene. Oluda su države koje su se mnogo služile inilacijom, bile primorane da crpe od nje isključivo celokupna sredstva za otpravljanje državnih poslova. — Tek kad se jednom prestane sa inilacijom može se očekivati stvarna korist od povećanja poreza.

Prelazimo sad na pojedince. Njih moramo podeliti u tri glavne grupe. Prvo su preduzetnici, glavni proizvođači u zemlji; zatim radnici i svi oni koji žive samo od plate ili nadnice; i najzad rentijeri, oni koji žive od prihoda plasiranih ušteđevina. To je grupisanje prilično proizvoljno, jer jedna ista ličnost može po svome zanimanju pripadati dvema a kadkad i svim trima pomenutim grupama. Ali u glavnom postoje tri vrste interesa, koje odgovaraju fim grupama, i ako jedan deo pojedinaca može biti predstavnik ne samo jednog od tih interesa nego i dva, čak i Sva tri.

U jeku inflacije, kada vrednost поуси pada, čiji su interesi tangirani? Videli smo da se koristi država. Još više se pak koristi prva grupa f., j. preduzetnici, glavni zajmofražioci i korisnici kredita. Oni se dvostruko koriste. Najpre usled stalnog pada vred-

nosti novca угансе тапји vrednost nego Što su uzeli na zajam ЕКОНОМИСТ 5 37