Економист

952

i mnogo više u mogućnosti nego sami privrednici, da predvide promene kurseva ı prema tome novim terminskim ili uopšte arbitražnim operacijama, da ih ublaže ako ne i sasvim Ooifklone.

Sa zadovoljstvom se može konstatovati da se kod nas prakНКкији terminski poslovi, mada bi njih frebalo mnogo više razviti i na berzi svaki dan kolirati termine svih važnijih valuta po našu privredu, žito za sađa nije uvek slučaj.

Reći ćemo ma kraju još ı ovo. Da bi se uspešno mogla voditi devizna politika potrebno je voditi stalno računa o opštem nivo-u cena, jer u krajnoj liniji nikad se devizni kursevi ne mogu održati daleko od kupovne moći novca u zemlji.

27./XII. 1924.

Dr. Milan St. Protic.

Imigracija stranih preduzimača i radnika.

O problemu koji smo u. naslovu ispisali moglo bi se govoriti sa tri razna stanovišta, na ime: 1.) kako je ovo pitanje regilisano u sađa važećim trgovinskim ugovorima; 2.) kako ga treba regulisati u badućim ugovorima, — a ovi će svi Diti u najkraćem vremenu revidirani; i najzad 3.) o postupku po kome naša administracija rešava — odn. kako bi frebalo da rešava — molbe stranih podanika, koji se prijavljuju da se kod nas nastane.

~ Stanovište pod 1. i 2, bilo je kod nas na dugačko i na široko diskutovano, le se u tom pravcu možemo ograničiti ma najkraće napomene; što se liče onog trećeg stanovišta, O пјети se u našoj javnosti nije gotovo ni govorilo, te se ma njemu moramo malo opširnije zadržati.

|;

Prema svima našim predratnim ugovorima podanici ugovornih strana imali su mwgovornmo pravo. da se kod nas nastane, i da ovde obavljaju ma koju granu privredne radinosti.

Kao što je poznato naša je Kraljevina, u toku 1919. godine, uvela u život predratne ugovore, koje je Kraljevina Srbija bila zaključila, — i stoga se mora pokrenuli pravno рпапје: да | опо