Економист

560

1. коначно утврђење времена од кога има да се рачуна рок од 15 година, за које време има се ограничити култура мака и кока-лишћа, као и производња свих опојних материја;

2. коначно Yu сваке употребе опијума за пушење у одређеном року;

53 постепено елиминисање сваке добити трговаца у трговини са овим дрогама, изузев допуштену употребу опојних материјала за научне и медицинске сврхе;

4. ограничење фискалних интереса држава и колонија у производњи и трговини опојних материја на само покриће трошкова, створених установљењем контроле исте производње и трговине;-

5. употреба евентуалних добити, — особито за време периода ликвидације предвиђено под тач. 1.) — на циљеве искључиво хуманитарне, као што је борба против злоупотреба наркотика и на радове за лечење и оздрављење оболелих.

Сада да видимо улогу наше државе у производњи и светској потрошњи опијума и њене интересе, као и наше становиште према предложеним тачкама резолуције.

: Предратна производња опијума ценила се на 11 до 12 милијона килограма: Од тога производила је Индија 6 и по милиона кг.; Кина 4.4 милиона кг.; Азиска Турска 370.000 кг.; Перзија 180. 000, а Европска Турска 160.000 кг. Међутим, преизводња у целоме свету услед сталних споразума између произвођачких земаља, као и сталне борбе против опијума пала је, те се рачуна да је 1922. године пала на половину ранијих количина, и цени се да је Кина још производила око 1906. године три и по милиона, а Индија око 549.000 килограма.

Највећи потрошачи су- Кина, Индо-Кина, Сијам, АустралАзија, Индија и Француска. Европа је трошила пре рата око 140.000 килограма годишње, од које је падало на Британију 95 хиљада кг., на Шпанију 25.000 кг. на Немачку 10.000, на Белгију 4.200 кг. Америка је трошила око 300.000 килограма, а Африка око 6 и по милијуна килограма.

Ми смо релативно врло мали продуцент опијума и вероватно због тога нисмо ни позвати на Прву Конференцију произвођачких земаља опијима у Женеви и нисмо ни потписали конвенцију од 11. фебруара о. г. Производња мака у нашој држави кретала се овако:

1920. године засејана и пожета површина 2.875 ћа 1921. – > Ек > 3081 1922. “ 5 пе a 2.329 „ 1993. 5 e те 5 3.888, А принос је био у метричким центима (квинталима):

1920. године 12.028 квинтала

1921. , 11.209

1922. 5 15.581

1923. 0. BM