Економист

675

унутрашњих пијаца, на њима се могу појавити јача или слабија одступања.

Узмимо, примера ради, цене за жито. У главним извозничким центрима (Београд, Нови Сад, Радујевац, и т. д.) цена одговара тачно горњој формули, т. ј. она ће бити равна цени на светској пијаци (Беч) — фрахт до Беча — аустријска увозна царина. И та ће формула остати непромењена, па било да ми имамо било да немамо увозну царину. Али ако погледамо цене на пијацама наших пасивних (у житу) крајева, на пр. у Далмацији, ми ћемо констатовати, да су овде цене знатно веће. Није ни потребно нагласити, да ове стоје у вези с транспортним трошковима, т. ј. с чињеницом, да пасивни крајеви морају увозити жито, и то, с обзиром на саобраћајне везе, (транспортне трошкове) или из активних области наше државе, или из иностранства. Према томе овде је формула за цене: домаћа пијаца = фрахт;: или светска пијаца фрахт -- ваша увозна царина.

Из овога пак долазимо до једног општег правила које гласи: заштитна царина увек ће изазвати јачи или слабији скок цена на пијацама пасивних (у дотичном артиклу) крајева.

Друго одступање (изузетак) тиче се случаја, кад је дотична грана картелисана,

Узимамо, примера ради, случај производње шећера пре рата. Многе државе које су имале вишак у производњи (Немачка, Ауст. Угарска, Русија) биле су завеле високе 34штитне царине на увоз страног шећера и ове царине, благодарећи картелу домаћих фабрика, свуда су изазвале скок цена на домаћој пијаци, тако да је та цена била готово редовно за целу царинску стопу већа од цене на светској пијаци.

ж #

Ово би било, у крупним потезима, дејство царина; желети је да меродавни фактори, приступајући изменама царинских стопа, обрате мало више пажње овом питању.